разговор у порти цркве св. Василије Острошки, догађај Foodfest
саговорница је завршила Факултет политичких наука и мастер у области славистике.
АЈ: кад сте дошли у Америку и шта је била мотивација?
МФ: дошла 1996. о мотивацији не би говорила. у Ужицу, одакле је родом и одакле је дошла у Америку, до одласка била главни и одговорни уредник [не уредница] у једној локалној радио станици. напустила професију и дошла у Америку да буде nanny, да чува америчку децу. после се то променило, 2005. завршила мастер на University of Illinois, Slavic Studies, с фокусом на српски језик, била дописник Франкфуртских вести од 2000. до 2012. тад је престала да ради јер је новинарство као професија изумрло. тренутно executive assistant у финансијској софтверској фирми. даје приватне часове српског језика „нашим људима и деци нашег порекла која су рођена овде“.
АЈ: на који начин држите наставу?
МФ: после ковида, углавном онлајн. пре тога у кућама, у својој кући, индивидуалне, мање и веће групе. држала час Американцима. пример Американца који је ожењен Српкињом [„ожењен за Српкињу“ – утицај енглеског на рекцију у српском?], пореклом Ирац, а који сада своје дете учи српски. занимљиви случајеви. више младих људи српског порекла, нису знали језик, заљубили се у Србију, воле да науче језик својих предака, углавном људи из мешаних бракова. ако мајка није инсистирала на учењу српског језика, односно, ако мајка није Српкиња, онда углавном деца не знају. тренутно има две ученице, трећи семестар, обе рођене у Америци, мајке нашег порекла, очеви Американци. те две ученице су већ intermediate. има почетни, intermediate и advanced.
АЈ: како сте осмислили наставу?
МФ: „ако ми верујете, још увек се користим уџбеницима које сам користила на мастер студијама“ у вези с пореклом језика, природом језика. друге ствари осмишљава према уџбеницима из Србије, литератури коју проналази, сналази се. нема контакта с издавачима…
АЈ: да ли би вам значио?
МФ: како да не.
АЈ: да ли има материјала за наставу језика?
МФ: па ја налазим. иначе се бави језиком веома озбиљно, још док је радила и као радијски новинар [не новинарка]. иритира је непоштовање језика, непознавање правила, нпр. срБски, правила правописа… „ми који се бавимо језиком нећемо одустати да га учимо правилно и да учимо децу шта је правилно, шта је неправилно“.
АЈ: на шта посебно обраћате пажњу?
МФ: ја врло обраћам пажњу на граматику, можда и превише. можда је деци у почетку досадно. са две ,,студенткиње“, које имају 10 година, на крају сваког часа разговор о томе шта је било тешко, шта досадно, шта би волеле другачије. „ниједном нису рекле да им је граматика досадна“, „чак исправљају своје родитеље у разговору“. има и „студенте“ који уче српскохрватски. [утицај енглеског језика на српску лексему „ученик“]
АЈ: какав је био ваш енглески кад сте дошли?
МФ: енглески научила у Америци, пре тога знала само кроз рокенрол и уметност. узимала приватне часове 3 месеца пре доласка. по доласку, енглески највише научила кроз игру и разговор с децом – зато је толико посвећена подучавању деце. „учење језика с децом у оба смера“ „чак су и моји мали Американци научили српски и данас смо у контакту, говоре га, разумеју прилично“.
АЈ: да ли је могуће живети у Америци без знања енглеског?
МФ: не. ја не разумем… могуће је, вероватно. не кажем да је то погрешно. има наших људи који живе у својим малим комунама, посвећени нашем начину живота… али морате бити уклопљени у заједницу у којој живите. на крају, дошли сте самовољно. у противном долази до раздора између деце и родитеља јер деца свакако уче енглески у школама.
АЈ: а у супротном правцу, да ли је важно да деца науче српски?
МФ: много је важно. увек смо говорили, колико језика говориш… свако дете које научи језик делимично, или разуме делимично, или може да прочита делимично, не мора да зна перфектно, али мислим да је неопходно.
АЈ: зашто?
МФ: зато што то… повећава вредност свачијег живота, не само знати језик свог порекла. овде деца уче шпански, италијански…
АЈ: како бисте то објаснили?
МФ: па ето, објашњавам тиме што значи, то би повећало вредност њиховог живота, отворило би им видике, схватили би да енглески није једини језик на свету, да није чак ни најтежи… можда има богатији вокабулар од нашег, али ево и ми сад усвајамо неке ружне речи, четовање, вокање, токање, али не можемо против тога. све је то асимилација.
АЈ: ког су узраста ваши ученици?
МФ: најмлађе десет година, саме изразиле жељу код родитеља да уче. Кети јој је најстарији ,,студент“ (иселила се у Америку кад је имала 14 година), а почела да учи српски кад је имала 60 година. младићи ,,студенти“ од 25 до 35 година; један пореклом из Србије – отац из Србије а мајка Немица, па се отац наравно препустио немачком и енглеском; други се оженио Српкињом, много заволео Србију, религију, венчали се у православној цркви, свог сина сад учи српски…
АЈ: да ли видите разлику у начину на који ваши ученици уче српски?
МФ: вероватно. зависи да ли у средини постоји опција да се говори. различите технике учења… sticky notes, разговор онлајн с члановима породице, уживо, путовање у Србију…
АЈ: да ли ваше ученице од 10 година имају контакт с породицом у Србији и да ли то има везе с њиховом жељом да науче језик?
МФ: да, одлазе редовно. деца која су преко лета одлазила у Србију, то је био идеалан начин да се научи језик. то је без акцента и квалитетно. не може се заборавити и ако се не користи свакодневно.
АЈ: које су њихове мотивације?
МФ: једна је изузетно интелигентна и жели да научи, други жели да комуницира с фамилијом, трећи да комуницира с женином фамилијом…
АЈ: да ли српски има неку употребну вредност?
МФ: има, свакако. има људи који желе да се врате, купе имања, развијају бизнис… неки желе да раде бизнис с људима из Србије; наравно, сви у Србији знају енглески, али наш језик је важан и за пословне потребе, тако да има разних мотивација.
АЈ: да ли је та свест присутна у широј нашој заједници?
МФ: присутна је. посебно док деца не напуне 15 година, док родитељи могу да утичу одласком у цркву, у црквену школу језика… постоји српска основна школа.
АЈ: какви су ваши контакти с људима из Србије?
МФ: у цркву иде само о великим празницима, није из тог света, тј. није то њен cup of tea, и не мора због деце. долази као волонтер [не волонтерка – такође вид очувања српског језика?]. као новинар је више пратила и дивно је што се људи окупљају, као и друге заједнице. има доста пријатеља Срба, Американаца; говори српски на дневној бази јер је у контакту са својом породицом у Србији. чита на српском, сваку нову књигу доноси у Америку, па ће све то једног дана вероватно враћати назад. поносна на свој српски језик, нема акцента…
АЈ: да ли пратите овдашња културна дешавања у вези са српском заједницом?
МФ: у жирију филмског фестивала који се организује сваког децембра у Чикагу, учествује у књижевним вечерима, прати изложбе, концерте, „или сам водитељ или учесник у програму“… не прати народну, новокомпоновану, то не… али прати концерте, било је дивних…
АЈ: да ли задовољавају потребе наше заједнице?
МФ: мислим да не, требало би да их буде више. постојао је српски културни центар, њега више нема. окупљања при цркви – то није место, као што ни у Србији није место… нема места за културна дешавања. био је Клуб свети Сава који је продат (вероватно пре ковида). постоји неколико аматерских позоришта… дешавају се раслојавања, као и у Србији, три различита позоришта. ниједно није довољно квалитетно да бисмо имали три… мислим да српска школа „Св. Сава“ ради своју мисију најбоље што може, као и српске секције при црквама.
АЈ: да ли би можда неки портал помогао?
МФ: мислим да би. држава се није претргла до сада, колико знам. то би могло да помогне ако би било интерактивно. мислим да би уџбеници из Србије такође могли да помогну. да се обезбеде квалитетни уџбеници. не морају бити бесплатни, али да се обезбеди буквар за сваку породицу.
АЈ: да ли вам је важно да ваши ђаци науче ћирилицу?
МФ: мени не. мислим да је то компликован процес и важније је да комуницирају. једино ако желе.
АЈ: да ли размишљате о повратку у Србију?
МФ: то постоји као опција. купила стан на Златибору, иначе је из Ужица. отворила би антикварницу старих књига. Пекић је на првом месту, Киш, Басара…
АЈ: колико често идете?
МФ: сваке године на месец дана. има мајку, сестру, сестрића, пријатеље…
АЈ: терминолошко питање? наследни, завичајни…
МФ: матерњи. свеједно је матерњи. није чула за термине, не препознаје дилему. не зна.
АЈ: Симон је за вас рекао да сте звезда…
МФ: не, не… зато што немам длаке на језику. ето, зато сам и отишла. зато што негујем наш језик. објавила је три књиге, два романа и збирку колумни које је писала у Франкфуртским вестима. високи критеријуми што се тиче језика. „не бацам се страним речима“…
АЈ: како се представљате?
МФ: Српкиња која живи у Америци, вероватно привремено. покојни супруг је био Србин. да је жив, вероватно би остали у Америци. али пошто је сама, нема разлога да остане.
АЈ: како вас је прихватила америчка заједница?
МФ: није био проблем. мој енглески је био broken English. ни данас њен енглески није савршен. никада није имала проблем због тога, никада. најбоље плаћени executive assistant у компанији. Америка је melting pot [повремена употреба англицизама и интерполације на енглеском упркос неговању матерњег језика], никад се није осећала као мањина. можда је то срећа, њен начин на који приступа људима, али мисли да је тако. „њима је важно шта ти знаш, то је велика разлика између нас и њих“.
АЈ: да ли можете да прокоментаришете добротворну организацију?
МФ: Our Serbs организација која помаже Србе свуда где их има. никада не шаљу новац, већ раде акције; највише на Косову. седиште организације у Београду, доставља се материјална помоћ. две куће на Косову. пакетићи за децу о Божићу, дониран новац за Божићни ручак… члан борда од претходне године. 95% прикупљених средстава се улаже у добротворне сврхе, а 5% за административне трошкове. Кети је покретач.
АЈ: како видите однос матице и дијаспоре?
МФ: никако га не видим. можда људи са децом другачије размишљају. раније из Министарства за дијаспору дођу само да се сликају… нема интеракције која би била конструктивна. моје виђење.
