Наслов:

OD_Woodland Park_15.9.2023б

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

1

Испитаник:

ЉП

Годиште:

1963.

Пол:

женски

Земља рођења:

Југославија

Место рођења:

Завидовићи

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

Испитаница је дошла у САД без намере да остане, али је у јуну 1992. почео рат у Босни. Дошла је са мужем и бебом, а потом је остала у другом стању поново. Енглески није учила раније, ишла је на курс, прекинула због трудноће. Запослила се 1997. Нису се дружили с другим људима из емиграције, а нису могли ни да се врате у Босну. С децом комуницирају на српском и данас. Деци је од поласка у школу енглески преовлађујући језик. Мешају језике и у породичном говору, супруг је истрајнији у захтеву да се говори српски. Деца су имала контакт с другом децом из наше дијаспоре, нарочито кћи, али је и с њима говорила на енглеском. Користе српски као тајни језик. Однос према традицији код деце је индивидуалан. Испитаница ради само са Американцима, они сматрају да добро говори, али она осећа да јој то није матерњи језик, а ни у српском се не развија. Црква је тамо више друштвена него религијска заједница. Традицију носе црква и нешколовани људи, што не би требало. Неопходна је упорност у преношењу језика деци.

(Како сте се обрели у Америци? Како сте знали енглески?)

 

ЉП* Дошла је без жеље да остане, стигла у кратку у посету родитељима који су били представници „Криваје“ из Завидовића, требало је да се врате сви 1992. године у јуну, али је почео рат. Учила 11-12 година немачки у школи, енглески знала само на основу музике и филмова. Није било јасно хоће ли остати, надали су се да ће се рат завршити за годину дана и да ће се вратити.

 

(Како сте учили даље енглески?)

 

ЉП* Кратко на курсу, дошла је трудноћа с другим дететом. Дошла је заједно с мужем и ћерком која је имала девет месеци.

 

(Кад сте почели да радите?)

 

ЉП* Године 1997. кад је дошла и свекрва, те је преузела бригу око деце. Родитељи су били повезани с другим представницима југословенских фирми, дошли су орочено на четири године, нису се дружили са људима из емиграције. Било је то 5-6 породица, нису ништа знали о околном свету. Нису се могли вратити, била је компликована прича, као Србима у муслиманској средини није им било шансе за повратак. Свекра и свекрву су извлачили из рата, потом су дошли сви.

 

(Како се комуницирало с децом?)

 

ЉП* Био је приоритет да говоре српски, тек кад је требало да пођу у школу то се мења. И дан-данас кад почну да причају енглески међу собом, супруг и даље говори „српски, српски“! Међутим, кад пођу у школу а родитељи буду осам сати на послу, енглески превладава. И старији онда уз њих почну да говоре измешано – многе им речи лакше рећи на енглеском, буде то смешно, ухвате себе да кажу свашта. За столом, приликом заједничких оброка, користе српски, деца међусобном комуницирају на енглеском. „На текстању“ користе српски чак и ћирилицу. Супруг више покушава, захтева употребу српског.

 

(Да ли деца користе српске интернет сајтове, музику?)

 

ЉП* Кћерка је била неколико месеци у Београду, рентала је неки стан, волела би да иде више, има маце па не зна шта би с њима. Родитељи су ишли само једном с њима, читава породица је у САД па их нису имали коме слати. Син је био скоро, почео недавно да слави славу, жени се у јулу наредне године, али је услов да се венчање обави у православној цркви, „венчање је српско, нема приче“. Док су били мањи нису били толико заинтересовани, како су старији тако више користе, вероватно зато што се гурало од малих ногу. Један период, кад су били тинејџери, нису користили.

 

(Да ли је помагало то што су уз њих и бабе и дете?)

 

ЉП* Свакако, ту су били и једни и други, могли су пешке до њих и ишли су. Са њима само српски. Сви гураму српски, али кад крену у школу фали им енглески, имају ограничен вокабулар, иду на ЕСЛ.

 

(У ком временском периоду стигну да надокнаде?)

 

ЉП* Брзо, у неком 7. или 8. разреду то буде сасвим у реду. Ишли су и у неке школице на додатну наставу енглеског.

 

(Да ли су имали контакт с другом нашом децом?)

 

ЉП* Да, поготову кћерка, ишла је на фолклор, имала је искључиво наше пријатеље, али чак и тад међусобно наставе на енглеском. Међутим, двоје деце са шпанским матерњим причају само шпански. Не зна зашто је то тако, зашто наша деца користе енглески а друга деца се држе свог матерњег. Користе српски да трачају друге који их не разумеју, тад им одговара.

 

(Шта за децу значи чињеница да знају српски?)

 

ЉП* Мисли да цене и воле. Добро је за развој интелекта, то сад боље схватају.

 

(Шта је њима први језик?)

 

ЉП* Око српског се труде, некда се смеју родитељима због њиховог енглеског па им ови узвраћају око српског.

 

(Шта је српски језик деци у дијаспори? Како га дефинишу?)

 

ЉП* Био им је најпре матерњи, потом дошао енглески. Није их никад питала. Као родитељ човек покушава да осете нешто другачије, нашу традицију, јер су ови овде другачији. На свадби код сина се мора играти коло. Пије се ракија с друговима. Често се иде на камповање, па се пушта наша народна музика. Једе се мезе и то су заволели сви другови. Ћерка је неко време била против тих српских елемената. Специфична је особа, није волела. Супруг је председник црквеног одбора, ћерка то никад није волела. Међутим, кад је купила стан као одрасла тражила је свештеника да га освешта.

 

(Да ли сте сретали децу која уопште не говоре српски?)

 

ЉП* Није било таквих случајева.

 

(Baba’s language помаже?)

 

ЉП* Тако је.

 

(Има ли случајева да неко у дијаспори уопште не усвоји енглески?)

 

ЉП* Има много људи који не прихватају ништа, чисто неки минимум колико да се провуче, али проведу живот маштајући о повратку. Једноставно се „не нађу овде“. Њен живот је у САД, не може се враћати.

 

(Да ли су деца имала неку наставу српског?)

 

ЉП* Било је при цркви кратко и мало, нешто јесу научили. Није било оптерећујуће, у склопу фолклора пола сата или сат времена. Било је неких ефеката.

 

(Да ли деца нешто користе од информација на српском?)

 

ЉП* Нешто на инстаграму, мемове и слично. Оно што баба и деда гледају, нпр. Пинк. Син је скоро гледао и био у неверици због изгледа певачица које тамо наступају, није могао да схвати.

 

(Гледају ли спорт? Да ли навијају?)

 

ЉП* Да, свакако, сигурно би навијали за Србију и против САД.

 

(У којој мери пратите унутар ваше генерације шта се дешава у Србији, Босни?)

 

ЉП* Она конкретно ништа, муж и отац прате константно, вероватно не знају шта се овде у САД дешава, они то не знају. Њу више занимају дешавања у САД.

 

(Енглески у вашој генерацији, колико сте сигурни?)

 

ЉП* Осећа се добро, у послу фали, стручне ствари, не толико терминологија, несигурност око спелинга, успорава је. Ради само са Американцима, они не виде проблем али она лично није скроз задовољна. Стала је са развојем српског језика, а овај нови језик никад се не научи како треба. Illiterate. „Није то то – није то мој матерњи језик“.

 

(Шта би Србија као матица могла да учини за децу у дијаспори?)

 

ЉП* Није размишљала о томе. Матица не може ни тамо да уради шта треба. Све је на породици на црквеним заједницама, овде је много значајније него код вас, није то ни религија, више неки social club. Овде се људи срећу а деца су заједно, одрастају заједно, то има много већу важност него „тамо код вас“.

 

(Да ли млади укључују у рад и активност заједнице?)

 

ЉП* Генерације које долазе углавном су нешколовани, они школаванији се не укључују, то је велики проблем. Мало се организују по Њујорку, али традицију носи црква и нешколовани људи. „То је тако, а не би требало да је тако“. Кад доведеш дете, све је то у реду, али се заврши ракијом, деца то гледају и не схватају да може и више и боље. Него такав носи традицију, а онај други не носи, то је проблем.

 

(Како ћете разговарати са унуцима?)

 

ЉП* Она свакако на српском, али ће се тек видети колико ће се успети.

 

(Како се може пренети језик деци?)

 

ЉП* Прва генерација ће сачувати језик, али је проблем како пренети деци. „Да се трудиш на све могуће начине“. И ако деца неће, треба гурати, ако се одмах дигну руке, онда од језика нема ништа“. Колико год изгледало да се у младим годинама не прима, ипак има ефекта, вратиће се.