разговор се води и винарији. саговорница је удата, за супруга Србина; имају сина. у Аустрију дошла 2011.
ЈВ: који су разлози доласка у Беч?
БН: дошла сам у Беч због љубави. супруг је дошао најпре 2005. године завршио је ветерину у Бечу, вратио се у Србију где смо се и упознали, и после извесног времена одлучио је да се врати у Беч, где су га примили на факултет.
ЈВ: да ли сте знали немачки пре доласка?
БН: немачки нисам учила пре доласка у Аустрију, у почетку сам се сналазила помоћу енглеског језика. годину дана сам похађала интензиван курс немачког.
ЈВ: на ком језику комуницирате са супругом?
БН: искључиво на српском. комуникација на немачком нам није природна.
ЈВ: како је текло језичко формирање сина и како је текло његово проговарање?
БН: син има 5 година. морао је у јасле већ са десет месеци где су васпитачице говориле искључиво немачки. говори оба језика, а проговорио је на српском јер супруг и ја говоримо само матерњи језик „јер нам је природан“. са 3-4 године је почео да схвата да је реч о два језика. још увек је знатижељан и жели да говори наш језик.
ЈВ: какво је ваше искуство са часовима српског језика које организује црква?
БН: то су радионице у којима се учи кроз игру, али поента свега је да деца говоре српски језик док су на часу. раде са вежбанкама које су исте као оне у Србији. мало је временски – један сат једном недељно. до ћирилице још нисмо дошли, прерано је можда. зна да постоје 2 писма. ми смо му рекли да ће „бити богатији ако научи још једно писмо“. хвали се што говори српски, не стиди се тога.
ЈВ: да ли бисте били заинтересовани за билингвално обданиште или школу?
БН: не знам да ли постоји билингвална српско-немачка школа.
ЈВ: каква су очекивања од језичког развоја?
БН: матерњи језик се не може одржати без улоге родитеља, не очекујем да ће неко екстерно моћи да помогне. рад и разговор у породици су пут да се развије језик на што вишем нивоу. верујем да ће немачки доминирати. кад се заигра, прича на немачком.
ЈВ: имате ли приступа едукативним материјалима на српском?
БН: читамо му од малена Змаја и слично. читамо му на оба језика. читала сам му и на немачком због страха да ли ће се снаћи у вртићу.
ЈВ: какав је став васпитачица према његовом билингвизму?
БН: биле су само похвале за то како он користи оба језика. у вртићу увек има људи који говоре српски. већ сада се примећује да му фали нека наша реч, због веће изложености немачком.
БД: да ли одлазите у Србију?
БН: сад је био три недеље у Србији, поправио му се језик јер тамо говори и слуша језик. [иначе иду 2-3 пута годишње у Србију]. планирамо да га шаљемо у Србију на радионице и кампове у будућности.
ЈВ: шта мислите, да ли ће му двојезичност бити предност?
БН: свакако, говорим му да више језика значи и више могућности.
ЈВ: какав је културни садржај у Бечу за децу?
БН: има мало културних садржаја. можда би на радионицама могло нешто такво да се организује. али треба водити рачуна како то уклопити са регуларним школством.
ЈВ: да ли ви имате времена за читање и како набављате књиге?
БН: купујем у Србији углавном. постоји и књижара у Бечу са нашим насловима.
ЈВ: шта је за вас српски језик?
БН: за мене и супруга је матерњи и завичајни. за сина, то ће бити наследни језик. знам многе родитеље који са децом причају на немачком када деца крену у школу. ја то не бих волела. родитељи често користе немачки и због обзира према окружењу. пријатељ [српског порекла] има лоше искуство како су га третирали у школи због лошег немачког.
