Наслов:

JVBD_ViennaAT_29.6.2024a

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

2

Испитаник:

ЈЗ

СЗ

Годиште:

1981

2013.

Пол:

женски

женски

Земља рођења:

Србија

Аустрија

Место рођења:

Београд

Беч

Земља боравка:

Аустрија

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

разведена

непознат

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

Испитаница ЈЗ је дошла у Аустрију 2009, прво због љубави, потом и ради посла. Слабо је знала немачки пре доласка, ишла је на курсеве језика у Београду. Бившег супруга је упознала у Београду где је он тада радио; хтео је да учи српски; комуницирали су на енглеском и српском. По доласку у Беч се труде да партнерску комуникацију пребаце на немачки како би она брже напредовала; имала је подршку околине. Када се ћерка СЗ родила енглески је потпуно искључен. Отац говори на немачком, мајка на српском; била је то свесна одлука, јер су желели да ћерка расте двојезично. Поред мајке, једини контакт са српским девојчица је имала са дадиљом и баком. Рано је кренула у вртић, Монтесори; искључиво немачко окружење. У школи има другарицу хрватског порекла; њих две деле тајни језик. У прво време је кћеркин немачки нагло напредовао, чак је почела да одговара на немачком; мајка би је увек вратила на српски. Деси се да употреби неку немачку реч. Чита и пише на српском, али не користи ћирилицу. Ћерка никад није учила српски. Мајка је размишљала да и сама отвори школу језика. Постоји настава при цркви, али то није оно што жели за своје дете. Мисли да је Српски центар одличан, али не баве се образовањем и врло је мало садржаја за децу. За одрасле је мало боље, дају се наши филмови, гостују представе у театру Акцент, постоји књижара, библиотека. Слабо прати медије. Књиге купује у Србији где иде врло често. Ћеркин српски се увек значајно поправи после боравка у Србији. Девојчица воли да говори на српском, омиљене речи су јој мама и ћевапчићи; воли храну у Србији. За мајку је српски матерњи, а за ћерку породични; увек ће то бити други језик због контекста у коме живе.

Разговор се води у винарији, у Бечу.
(Колико дуго живиш у Бечу?)
ЈЗ: „Од 2009. Неких 15 година.”
(Који је разлог доласка у Беч?)
ЈЗ* Разлог је љубав, брак и онда посао
(Да ли си знала немачки пре доласка у Беч?)
ЈЗ* Врло мало. Имала је часове на Гете институту и у
Аустријском институту у Београду, али то је била само база.
„Након пресељења сам схватила колико је заправо језик важан
и да без језика не могу пуно, не могу да се интегришем“. Имала
је интензивне курсеве на универзитету, сваки дан од 8 до 1.
Много јој је помогло и за 6 месеци је јако напредовала.
(На ком језику си комуницирала са супругом?)
ЈЗ* Упознали су се у Београду и у почетку су комуницирали на
енглеском језику. Он је радио у Београду и један од услова је
био да научи српски. Добио је савет од колеге да му девојка
буде Српкиња. Ро је њихова интерна шала. Он је брзо одустао
од српског, а она је почела да учи немачки. Живели су заједно у
Београду од 2006. до 2009.
(Када сте дошли овде, да ли се ситуација мења?)

ЈЗ* Била је борба како да се енглески елиминише. У интересу јој
је било да буде изложена немачком „да тренирам мозак на
немачком“. Користили су немачки, а енглески само када треба
нешто брзо да реше. На породичним скуповима, са
мужевљевом породицом, говорила је увек и само немачки.
Никада се није осећала дискриминисано, његова породица је
увек пружала подршку и веровали су у њу. то је јако битно.
(Да ли је немачки временом преовладао?)
ЈЗ* Када се ћерка родила након три године, енглески је потпуно
искључен. Због ћерке, породични језик мора бити немачки.
Када је ћерка почела да говори прве речи, читала јој је и
комуницирала са њом само на српском. Муж само на
немачком.
(То је некако дошло природно?)
ЈЗ: „То је била свесна одлука“, врло свесно направљен план,
Желели су да ћерка расте двојезично. Немачки је био мало
бољи, због окружења и породичне подршке. али српски је
полако прикључен као други језик. Ћерка непогрешиво зна на
ком језику коме треба да се обрати.
(Да ли је ћерка била изложена српском са још неке стране?)
ЈЗ* Запослили су дадиљу која говори српски. То је био једини
извор српског, поред њене маме која је долазила у посету
неколико пута годишње.
(Када је кренула у вртић?)
ЈЗ* Са 20 месеци је кренула у јаслице. То су биле Монтесори
јаслице. Све васпитачице су биле говорнице немачког, иако је
прижељкивала да ће бити нека васпитачица нашег порекла.
Касније, у вртићу су васпитачице такође биле говорнице
немачког. Чак је и цела група деце била са немачког говорног
подручја. Није било никог са наших простора.
(А школа?)
ЈЗ* Ћерка је кренула у школу са пуних седам година. Ту има
другарицу која је хрватског порекла. Њих две су се пронашле.
Српски и хрватски су били њихови тајни језици [користиле су их
када не желе да их други разумеју], али то није био проблем,
није нарушило њихову интеграцију.

(Какав је био став наставника у школи према њеном другом
језику?
ЈЗ* Никада није било коментара. У школи су скоро сва деца из
мешовитих бракова. Сва деца имају други језик који причају код
куће. Са учитељицом никад нису имали разговор о другом
језику. Учитељици је фокус на немачком. Ћеркина другарица
која је код куће причала само на италијанском имала је
потешкоћа с немачким.
(Да ли је школа утицала на вашу комуникацију на српском?)
ЈЗ* И даље инсистира да се прича на српском када дође по
ћерку из школе. Увек имају мале ритуале после школе, у том
периоду причају и читају на српском. У првих пар разреда,
ћерка је имала експоненцијални развој у немачком. Дешавало
се да ћерка одговори на немачком. Сада „видим да није била
сигурна“ [у српском језику]. Враћала ју је на српски. И сада се
деси да ћерка употреби понеку немачку реч, али је мајка увек
врати на српски.
(Да ли ћерка чита нешто на српском?)

ЈЗ* Ћерка чита и пише, јако добро пише, али не на ћирилици.
Мајка је увек доносила књиге из Србије, али је имала проблем
да их нађе на ћирилици.
(Да ли је ћерка имала неке допунске часове српског?)
ЈЗ:*Сама је помишљала да отвори школу српског језика у Бечу.
Постоје фантастичне школе за многе мањинске језике. Ми
немамо такве школе. Била је школа српског језика у цркви, зове
се Просвјета [постоји и даље], „али то није оно што ја желим за
своје дете“. Одустала је од те школе, као и од наше цркве, иде у
руску цркву. У Аустрији има преко 350.000 Срба. Постоје
ситуације где су оба родитеља Срби, а говоре немачки с
дететом, „то је скандал, не можете то да радите“.
Сада постоји и Српски центар, феноменални су, врло су
ангажовани, али не на тему образовања. и даље нема школе.
(У Чикагу постоје радионице глуме за децу кроз које се учи
српски језик. Да ли тако нешто постоји у Бечу?)
ЈЗ* Не постоји. врло мало има садржаја које ћерка може да
посети. Музика, позориште, плес, школа – то не постоји.

(А шта је са културним животом за одрасле?)
ЈЗ* У великим школама у којима се учи БХС гостују наше
представе и глумци. Гостују и у театру Акцент. Постоји једна
књижара. У Српском културном центру постоји и библиотека. Ту
позајмљује књиге. Књиге купује у Београду. Тамо иде једном у
2-3 месеца, раније је било и једном месечно. Верује да у
квартовима где живи доста наших људи има и више
могућности, али ретко иде тамо.
(А филмови?)
ЈЗ* Не постоји наш биоскоп, али постоје пројекције наших
филмова. постојао је и фестивал српског или балканског филма.
[говорећи о амбасадорима фестивала] „Имам утисак да се наша
амбасада овде не залаже толико“. Не постоји културно-
образовни аспект.
(Да ли пратиш медије из Србије, да ли пратиш наше
телевизијске канале?)
ЈЗ* Само канале који су у оквиру аустријског кабловског пакета.
Није сигурна да су јој потребни српски телевизијски канали.
Генерално не конзумира превише медија.
( [ћерки] Да ли ти волиш да говориш српски?)
СЗ* Да. Говори српски са мамом, својим другарима. Али нема у
Србији толико другара као у Бечу. У Србији јој се највише свиђа
храна.
(Да ли се ћеркин српски поправи после боравка у Србији?)
ЈЗ* Да. труде се да проводе што више времена, некада и до
месец дана. Тај скок речника у српском је увек значајан и
приметан, после само месец дана.
([ћерки] да ли постоји нека реч коју волиш посебно?)
СЗ* Мама, ћевапчићи [смех]
(А на ком језику се свађаш са мамом?)
ЈЗ*На српском.
СЗ*„Могу да кажем реч коју волиш да кажеш?“

ЈЗ* „А не, то највише понављам у саобраћају.“… „Она купи све
што кажем“. [смех]
(Шта је српски језик за вас?)
ЈЗ* Матерњи. За ћерку ће то бити породични, мамин језик.
Мисли да ће за ћерку матерњи бити немачки, „Имам утисак да
ће српски увек бити други језик зато што живи овде“. Ћерка ће
се увек идентификовати с немачким. Даје све од себе да ћерка
зна и српски, иако не зна ћирилицу. Када су почеле школске
обавезе, српски [ћирилица] је било оно што може да сачека.
[разговор о познаници која је прво научила ћирилицу, а затим
енглески, па је енглески писала фонетским правописом]
То се исто и ћерки десило, писала је поруку на енглеском
језику, користећи српски начин писања.

(Да ли ћерка сада учи и енглески?)
ЈЗ* Ћерка сада у школи учи енглески, а од трећег разреда и
француски. мисли да је то много, превише.