Наслов:

JVBD_ViennaAT_28.6.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

ВК

Годиште:

1972.

Пол:

женски

Земља рођења:

Југославија

Место рођења:

Сарајево

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

Дошла је у Беч 1992, знала је само енглески, тада су курсеви немачког били прескупи па је учила из књига, што сматра неадекватним. Незнање језика није била препрека да нађе посао.

Супруг је рођен у Аустрији. Сматра да је радити код наших људи препрека, а не предност, као и да нисмо остварени као заједница јер су претходне генерације тзв. гастарбајтера биле незаинтересоване за развој. Већина фирми које су основали није напредовала, а они су говорили и лош српски.

У то прво време након њеног доласка било је немогуће набавити српске књиге у Аустрији јер нико није читао. Супруг је учио од својих родитеља и одлично говори српски.

Имају кћи од 25 година и млађу од 21. Оне иду у Србију и Босну.  Старију кћерку је учила да пише ћирилицу. Млађа кћи не чита ћирилицу а старија и чита и пише. Млађа кћи није била заинтересована. Кћерке међусобно разговарају на немачком. Ишле су у вртић на немачком и у српску допунску школу једанпут недељно.

Исказује запитаност у погледу сврхе учења матерњег језика (сматра да је ипак боље је него да уче историју и географију).  Претпоставља да прави грешке грешке у матерњем језику, али га чита и пише, чита на немачком а после исто то на српском. Када чита на српском, то има „пуноћу“. Сања на „нашем“, псује на „нашем“. Супруг псује на оба језика.

Сматра да има довољно културног садржаја. ТВ гледа на нашим каналима. Навија и за Босну, и за Хрватску и за Србију. Негативно гледа на последице ратова деведесетих, сматра да славимо пораз као победу. Језик назива породичним.

Разговор се води у кафићу.

 

(Колико сте дуго овде и који је био разлог доласка?)

 

ВК* Од 1992, био је рат, студирала је право у Сарајеву и из Сарајева кренула с једном торбом пуном књига. Тада је била књига важна, а данас је то мање важно. Мислила је како ће тамо спремити неколико испита и вратити се у Сарајево. После одређеног времена се могло видети да од тога нема ништа.

 

 

 

(Да ли сте знали немачки када сте дошли?)

 

ВК* Не, само енглески.

 

(Колико вам је незнање немачког у почетку представљало препреку?)

 

ВК* Курсеви немачког су тада коштали као једна добра плата, тако да је купила књиге и учила код куће, сматра да је то најбоља варијанта. Тада се мало говорио енглески језик, незнање језика није било никаква препрека. Када се дођете у стање нужде, ради се било шта. Тада је радила било шта.

 

(Да ли вас је то мотивисало да боље научите?)

 

ВК* Јесте.

 

(После колико времена сте се удали и засновали породицу? Да ли сте већ говорили немачки када сте упознали супруга?)

 

ВК* После седам година. Супруг је нашег порекла. Говорила је немачки кад су се упознали.

 

(Да ли вам је то што сте савладали немачки језик отворило нове пословне могућности?)

 

ВК* Свакако да јесте. Сматра да је радити код наших људи пре препрека него предност. Раније генерације које су дошле овде као без душе, то је оно што се зове гастарбајтери – „људи који су овде радили за неку лову да би то однели доле“. Њих није интересовао претерано нити језик нити било какав развој. Ако се жели просперитет, као газда морате да понудите добру плату и добре прилике за напредовање, тако да се већина наших фирми није остварила, у чему види препреку. Људи су некада долазили зато што „доле“ није било никакве перспективе за њих. Овде је тада било чудо наћи књигу на нашем језику.

 

(Да ли ваш супруг говори српски језик?)

 

ВК: Да да. И старију ћерку је научила да пише ћирилицом, млађа ћерка не пише ћирилицом. Ради са људима, добро познаје људе и покушава да испоштује њихову вољу. Код старије ћерке је то видела одмах. И зато јој је читала од почетка песме, на пример, Алексу Шантића, док за млађу то није осетила.

 

(Како њих две разговарају међусобно?)

 

ВК* Претежно на немачком.

 

(А са бабом и дедом?)

 

ВК* На нашем.

 

(Колико често одлазите у Србију?)

 

ВК* Сваке друге године.

 

(Шта вас интересује од књига?)

 

ВК* Наша продукција. Мисли да је лепши доживљај на нашем језику.

 

(Да ли су деца у школи када су била мала имала могућност да имају допунске часове српског језика?)

 

ВК* Јесу, једном недељно.

 

(Да сте имали могућности да ли бисте хтели да то буде чешће?)

 

ВК: Не, због времена. Ако децу то интересује она ће наћи начин. Било би много боље то, него да уче историју географију. Ја колико год да волим та два предмета, сада када размислим оно што сам учила из историје и географије, то сада више уопште не важи и онда мислим деца се млате са тим стварима, боље да науче неки нови страни језик.  Мислим да наша деца добро говоре наш језик. Старија ћерка воли да чита неке књиге на нашем језику, млађа мало другачије оне у свом свету, старија има 25, млађа 21 годину.

 

(Оне одлазе у Србију?)

 

ВК* Да, иду у Србију и у Босну и доле причају на нашем језику.

 

(Шта је са вашим српским за ових 25 година, да ли се поправио покварио?)

 

ВК* Мисли да се побољшао јер ја прати наше медије и чита наше књиге.

 

 

 

(А немачки?)

 

ВК* Он се поправио.

 

(На ком језику сањате?)

 

ВК* На нашем.

 

(А када се свађате, када сте љути, како псујете?)

 

ВК* Псује на нашем језику. На нашем језику то има значење, оно што њој затреба у том тренутку. Супруг псује и на једном и на другом.

 

(Да ли с пријатељима с наших подручја разговарате на немачком или на нашем?)

 

ВК* На нашем.

 

(А културни догађаји? Да ли мислите да има довољно културних догађаја за наше људе и да ли је довољно посећено?)

 

ВК* Има, представе е распродате.

 

(Да ли пратите наше канале?)

 

ВК* Да, прати претежно политичке емисије, РТС има добре емисије и онда то прати, преко YouTube-а.

 

(За кога навијате?)

 

ВК* За Србију. Навија и за Босну и за Хрватску кад треба. Сад кад размисли – да су људи знали шта ће да дође после, нико се не би ни померио. једна генерација је тако „разбуцана“. Пита се да ли смо свесни тога шта смо урадили… Шта су нам урадили, не може да каже „ја сам искључена“, значи да је и сама била део тога.

 

(Како бисте ви назвали свој језик, а како бисте га означили за своју децу?)

 

ВК* Рецимо – породични.