Послушајте аудио снимак:
Кључне речи:
адаптација;
досељавање;
брак;
српски језик;
немачки језик;
Беч;
Босна и Херцеговина;
веронаука;
телевизија;
изложеност језику;
наш језик;
веронаука;
комуникација с дететом;
комуникација међу децом;
посете Србији;
везе са Србијом;
вишејезичност;
Србија;
језичка компетенција;
култура;
културна дешавања;
културни садржаји;
Светосавски бал;
музика;
мултикултуралност;
породични језик;
билингвални језички развој;
билингвално образовање;
билингвално окружење;
билингвизам;
двојезично образовање;
двојезично окружење;
двојезичност.
Наслов:
JVBD_ViennaAT_27.6.2024
Језик интервјуа:
српски
Држава:
Аустрија
Број саговорника:
1
Испитаник:
ДМ
Годиште:
1974.
Пол:
женски
Земља рођења:
Босна и Херцеговина
Место рођења:
Сарајево
Земља боравка:
Аустрија
Место боравка:
Беч
Генерација исељеништва:
прва
Етничка припадност:
српска
Верско опредељење:
православно
Образовање:
средње
Професија:
разводница у позоришту
Партнерски статус:
у браку
Језици комуникације:
српски
енглески
немачки
Сажетак:
Долазак у Беч, из емотивних разлога. Супруг друга генерација. Није знала немачки, учила код куће уз ТВ. Није имала одговарајуће дозволе боравка („папире“). Окружена нашим људима, користе „наш језик”. С децом говори српски. Подршка васпитачице која их је посаветовала да с децом говоре српски, немачки ће научити у школи. Веронауку слушали на оба језика. Комуникација с децом, говори српски, деца одговарају на немачком. Кад оду у Србију, говоре на српском, језик им чак поприми и дијалекатске облике. Види предност вишејезичности. Из угла деце, њена компетенција на немачком је непотпуна. Прати вести и културне догађаје на нашем језику. Одлазак на Светосавски бал. Концерти група са простора бивше Југославије. Пријатељи деце различитих нација, „мултикулти”. Српски као породични језик. Није осетила дискриминацију, од Аустријанаца само подршку.
Протокол:
Разговор се води у кафићу.
(Како и зашто сте дошли у Беч?)
ДМ* Прво је дошао супруг, па она („из љубави“).
(Да ли сте знали немачки када сте дошли у Беч?)
ДМ* Нимало, супруг мало.
(Да ли сте ишли на неке курсеве?)
ДМ* Није, учила је код куће. Било јој је интересантно уз ТВ, седела је 10 година у кући јер је било тешко „средити папире“ и наћи посао.
(После колико година од доласка сте се одлучили да заснујете породицу?)
ДМ* После три године.
(Јесте ли већ знали немачки када се родило прво дете? С ким сте комуницирали, ко је био у Вашем окружењу? Да ли су то наши људи?)
ДМ* Знала је. Била је окружена нашим људима (четири породице), дружили су се и комуницирали „на нашем језику“.
(Да ли сте се трудили да говорите на немачком да бисте вежбали језик?)
ДМ* Нису, били су лењи по том питању.
(Када су дошла деца јесте ли се са супругом договарали на којем ћете језику причати с њима?)
ДМ* Прво дете је добила 1996. године. Ћерка је пошла у вртић с три године, прве године уопште није говорила, али је следеће проговорила оба језика и то одлично; учитељица у школи јој је била највећа помоћ, рекла јој је да код куће дете треба да учи свој језик, а немачки ће савладати у школи; прве две године није добијала оцене из немачког. Деца су ишла на веронауку с двојезичним катехизисима – немачки на једној страни, а на другој ћирилица.
(А у кући сте причали на српском?)
ДМ* Она јесте, деца су јој одговарала на немачком. Кад оду у Србију причају српски. Чак поприме и дијалекатске облике, пошто потоичу „са југа“. Имају друштво тамо.
(Како деца међусобно говоре? Да ли мислите да је добро што ваша деца знају два језика?)
ДМ* На немачком. Сматра да је добро да знају што више језика, нарочито свој матерњи.
(Да ли су у школи имали неке додатне часове српског, ако је то постојало?)
ДМ* Нису, само веронауку.
(Како деца оцењују ваш немачки?)
ДМ* Супруг говори веома архаично, за његов немачки кажу да је 30 посто добар, за мајчин 70 посто. Она зна и да чита и да пише.
(Шта претежно пратите на телевизији, програме на српском или на немачком?)
ДМ* Наше, највише вести, политику, стање у земљи.
(Да ли пратите неке културне догађаје на нашем језику?)
ДМ* Да, претежно позориште, долази доста наших представа, наша музика је присутна. Представе су обично недељом увече, води чак и ћерку. Синове води на концерте.
(Да ли мислите да би требало да буде више културних садржаја на нашем језику?)
ДМ* Могло би да их буде више, али има доста у последње време. Чим се нађе простор, одмах се нешто организује. Ове године је с ћерком чак била и на Светосавском балу у Хофбургу, било је доста наших људи.
(Да ли сте члан неког српског клуба? Да ли сте чули за неке?)
ДМ* Није члан, али је чула за њих. Постоји клуб Јединство где се игра фолклор, они организују те манифестације, али њена породица није учлањена, немају времена.
(Коју музику слушају деца?)
ДМ* Нашу. Бијело дугме, ускоро долази Галија, па ће ићи на концерт. И „ову сада модерну, хип-хоп, ваљда“.
(С ким се друже?)
ДМ* Користе израз „мултикулти“. Деца се друже без обзира које су нације.
(Да ли сте чули за онлајн књижару?)
ДМ* Тамо где живе могу у књижари да купују књиге на српском.
(Да ли мислите да помаже у каријери да се зна два језика?)
ДМ: „У каријери мање-више, али мислим да је штета заборавити свој матерњи језик.“
(Шта је за вашу децу српски – завичајни, наследни, породични језик?)
ДМ* Сматра да је српски породични језик.
(Да ли сте осетили дискриминацију овде?)
ДМ* Нису, увек су од Аустријанаца имали помоћ и подршку.