Наслов:

JV_SBPIL_2.9.2023b

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

3

Испитаник:

Б-

Д-

М-

Годиште:

1970’

1970’

1970’

Пол:

мушки

женски

мушки

Земља рођења:

Југославија

Југославија

Југославија

Место рођења:

Земља боравка:

САД

САД

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

у браку

у браку

Језици комуникације:

српски

српски
енглески

српски
енглески

Истраживачица води два разговора, прво са Б-, а потом са Д- и њеним супругом М-.

Б-: Послератна генерација, дошла је у САД 2005, са средњошколским знањем енглеског. Није био потребан у послу. Српски сматра матерњим језиком, и својим и своје деце. Пријатељи су већином Срби. Уклапа се у амерички живот. Њен broken English јој не смета, али је деца “завитлавају”. Нигде у америчком друштву није наишла на проблем због тога. Новине, портали, све чита и претражује на српском. Навијају за српску репрезентацију. Људи из РС више држе до српске културе и језика. Мала заједница Срба у Бафалу, те немају организоване часове српског. Деца играју фолклор, али међу собом говоре енглески. Веронаука је на енглеском и служба на енглеском. Критикују стару дијаспору јер инсистира на енглеском језику. Подржавају идеју да се организују кампови размене са децом. Треће дете најмање говори српски. Најстарија ћерка и чита и пише ћирилицу. С најстаријим дететом се највише радило. Иду једном у две године у РС.

Д-: Дошла у САД 2012,  старије дете од 16 година рођено је у Босни, млађи син рођен у САД. У кући се  користи само српски језик. Дошла са средњошколским знањем енглеског, које није много усавршавала. Српски сматрају матерњим језиком. Сматрају да би  веронаука требало да буде на српском и да се и вероучитељ труди да научи децу српском.  Супруг М- сам каже да није неки образован човек, али је имао пуно искуства у ИТ сектору, у Босни и РС. Он сматра да је у дијаспори мало школованих. У Бафалу се наша дијаспора уклапала у америчко друштво и стапала с њим, за разлику од Чикага, где је више образоване дијаспоре. Желе програм за учење српског и апелују на државу да им га обезбеди.

Виде предност знања српског као додатног језика, нпр. у запослењу.

Разговор се води на имању Српске братске помоћи у Илиноису, током Србијаде. Истраживачица води два разговора, прво са Б-, а потом са Д- и њеним супругом М-.

Б-: Послератна генерација, дошла у САД 2005. Кад је дошла, говорила је британски енглески на средњошколском нивоу. Није га много усавршавала јер јој није био потребан због рада. Супруг је из Завидовића, дошао 1998. са целом породицом.

Српски сматра матерњим језиком, и својим и своје деце. Пријатељи већином Срби. Ни по чему јој није непријатно да се декларише као Српкиња. Уклапа се у амерички живот. Њен broken English јој не смета, али је деца “завитлавају”. Нигде у америчком друштву није наишла на проблем због тога. Новине, портали, све чита и претражује на српском. Навијају за српску репрезентацију. Људи из РС више држе до српске културе и језика. Имају пријатеље који су из Србије дошли исто кад и они, њихова деца не говоре српски уопште. Тешко јој пада што се Србијанци мање труде и боре за српство. Они из Републике Српске боре се за српство, српску културу, језик и сл. Иду у цркву не само из религиозних разлога, већ да се друже са нашим народом.

Мала заједница Срба у Бафалу, те немају организоване часове српског. Деца играју фолклор, али међу собом говоре енглески. Веронаука је на енглеском и служба на енглеском. Критикују стару дијаспору јер инсистира на енглеском језику. Слали су дете на фудбалски камп у Србију („па шта му бог да”). Дете се вратило с добрим знањем српског и познавањем српских песмица. Вокабулар му је дотад био ограничен јер се базирао на језику који користе у породици.

Подржавају идеју да се организују кампови размене са децом. Жеља им је да помогну Србију „да дете не залута”.

Треће дете најмање говори српски. Најстарија ћерка и чита и пише ћирилицу. С најстаријим дететом се највише радило. Иду једном у две године у РС.

Д-: Дошла у САД 2012. Старије дете од 16 година рођено је у Босни, млађи син рођен у САД. У кући се мора „причати само српски”. Дошла са средњошколским знањем енглеског, које није много усавршавала. Професорка у школи у САД им је саветовала да са старијим сином, који је имао 5,5 година кад је дошао у САД, разговарају само српски „јер ће енглески научити”. Српски сматрају матерњим језиком и себи и својој деци. Негодују јер је веронаука у Бафалу на енглеском, али су добили одговор да „ако једно дете не зна српски, онда је веронаука на енглеском”. Сматрају да би требало да то буде на српском и да се и вероучитељ труди да научи децу српском.

Супруг М- сам каже да није неки образован човек, али је имао пуно искуства у ИТ сектору, у Босни и РС. Нешто је и патентирао у тој области. Мењао је послове. Он сматра да су сви припадници дијаспоре претежно „нешколовани сељаци”. Мало је школованих. У Бафалу се наша дијаспора уклапала у америчко друштво и стапала с њим, за разлику од Чикага, где је више образоване дијаспоре и воље. У Бафалу има доста идеја, али нема времена ни воље да се бори са старом дијаспором у погледу очувања језика. Изразито је религиозан јер је из религиозне породице у отаџбини. Не одустаје од борбе. Желе програм за учење српског и апелују на државу да им направи програм за учење српског. Сматра да би бар у СПЦ деца морала да чују српски и да на њему разговарају.

Млађе дете сада има 5,5 година. Њима су за старије дете рекли у школи да је „специјално јер зна два језика”. Виде предност знања српског као додатног језика, нпр. у запослењу.

Био је мотивисан да учи енглески у основној школи јер му се допала наставница. Користио је енглески у ИТ и док је био у Босни. У послу иначе користи претежно енглески. Британски енглески му је сметао. Схватио је да му је енглески добар кад је почео да разуме саговорника преко телефона. Дуго је радио са Србима. У писању и читању је „бољи и од Американаца”. Није имао проблем у послу због (не)знања енглеског.