Наслов:

JV_LakeForestIL_3.9.2023b

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

1

Испитаник:

КГ

Годиште:

1990.

Пол:

женски

Земља рођења:

Југославија

Место рођења:

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

Информанткиња је дошла у САД 2015. године. Муж је Србин који живи у САД 20 година, имају сина од 5 година. На студијама је била на години студентске размене, тако да је тада усавршила енглески. Завршила је студије глуме у Прагу, добро је знала енглески када је емигрирала у САД.  И муж је прва генерација исељеника. Радио је углавном у српској заједници, где је користио претежно српски. Код куће је акценат на српском језику. Муж има децу из првог брака (сина од 14 година и кћер од 8 година) која су 50% времена код њих. Заједнички син (5,5 год.) с полусестром комуницира искључиво на енглеском, с мамом и татом на српском, а у школи користи енглески. Најстарији брат меша језике у комуникацији, мада у присуству родитеља говори српски.  КГ се лако пребацује на енглески, за неке појмове јој недостају лексеме на српском и  када треба да изрази емоције, окреће се енглеском. Сматра да јој се српски покварио, али и због тога што је у Чешкој као студенткиња глуме ишла код логопеда ради дикције на чешком. Осећа се као Српкиња у Америци [дефинише се као Српкиња са Косова]. Сматра да родитељи имају велику улогу у очувању језика и културе, али код родитеља који превише форсирају српски деца имају кризу идентитета јер не знају шта су. Предност знања српског код детета види у когнитивном развоју.  Српски језик свог детета и посинка сматра матерњим језиком. Труди се да развије радозналост којом би пробудила жељу да чита и разуме српске писце. Раније је активно учествовала у позоришним активностима на српском језику.

Разговор се води у порти цркве Св. Василија Острошког, приликом фестивала Taste of Serbia Serbian Fest.

Информанткиња се са осам година с Косова преселила у Крушевац. Стигла је у САД 2015. Муж Србин живи у САД 20 година. Има једног сина од 5 година. Претежно користи српски, али је било година и када је енглески доминирао.

На студијама је била годину дана на студентској размени у САД, тако да је тада усавршила енглески. Схватила је да су писани и говорни енглески „два света”. Желела је да живи у Европи, али се осећала као странкиња. Завршила је студије глуме у Прагу.

кад је емигрирала у САД већ је знала шта је чека и знала је добро енглески. Одмах је нашла посао у америчком окружењу (у локалном маркету), где се сусретала с различитим варијантама енглеског. Након тога радила је у руском спа центру, где се искључиво говорио руски или украјински.

И њен муж је прва генерација емиграната. Радио је и функционисао углавном у српској заједници, где је користио претежно српски. Вокабулар код мужа био je с почетка сведен,  стално je прелазио са енглеског на српски. Користио je и поштапалице из српског.

Код куће је акценат на српском. Ту су и мужевљева деца из првог брака (син од 14 година одлично говори српски, а ћерка од 8 година преферира енглески јер се лакше изражава на њему). Њихова мајка је такође Српкиња. Информанткињ син (5,5 год.) налази се „између две ватре”. С полусестром комуницира искључиво на енглеском, с мамом и татом на српском, у школи користи енглески, тако да му је српски био доста лош, али су онда решили да се потруде да га окруже српским, што му је значајно побољшало вокабулар.

Деца из првог брака су 50% времена код њих. Најстарији брат меша језике у комуникацији, мада у присуству родитеља говори српским. Био је доста изложен српском, а постојао је и притисак родитеља. Зна ћирилицу, али је не користи (није баш на то обраћала пажњу). Ћерка не жели да говори српски у Америци, иако га у Србији без проблема говори. Похађала је српску школу али има отпор према језику. Старији син се емотивно изражава и отвара само на енглеском. У спорту навија на српском са оцем. Са сестром комуницира само на енглеском.

КГ се лако пребацује на енглески, тако да и кад се свађа са супругом лако прелази на енглески. Такође, за неке појмове јој недостају лексеме на српском. Када треба да изрази емоције, окреће се енглеском.

Српски јој се покварио, али и због тога што је у Чешкој као студенткиња глуме ишла код логопеда због дикције на чешком. Акценат јој је „all over the place”. Супруг и она користе ћирилицу. Претражује интернет на енглеском осим рецепата, које претражује на српском. Не чита портале нити новине на српском јер жели да се дистанцира.

Културно је активна. Прави дечије представе на српском (до пандемије) са одраслим глумцима (и понеким дететом). Радили су две представе годишње и увек су били распродати. Мисли да су људи жељни културних садржаја на српском за децу. Представе су у рими и представљају адаптацију неких познатих тема и мотива, али су прилагођене за децу. Радили су „Ивицу и Марицу”, кућица од слаткиша је била од српских слаткиша.

Осећа се Српкињом у Америци [дефинише се као Српкиња са Косова]. Сматра да родитељи имају велику улогу у очувању језика и културе, али код родитеља који превише форсирају српски деца имају кризу идентитета јер не знају шта су. Чини јој се да детињство дуже траје у Америци. Учи дете да је Американац српског порекла јер не жели да јој дете буде аутсајдер, мада жели да дете зна српски и да буде у могућности да чита српске писце у оригиналу.

Језик јој је чак и важнији од културе за идентитет. Не може се сваки део српске културе превести на енглески. Предност знања српског код детета види у когнитивном развоју, као и комуникацији с дедама и бабама.

Жели да му да српске корене.

Њен српски и српски њеног детета и посинка види као  матерњи, али не мисли да уз матерњи нужно иде и способност да се читају наши писци. Труди се да развије радозналост којом би пробудила жељу да чита и разуме српске писце.