Наслов:

JFAJ_ViennaAT_2.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

БМ

Годиште:

1973.

Пол:

мушки

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Београд

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

разведен

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

У Бечу је од 2021. године. Пре тога је више пута мењао место боравка. Живео је у Канади и у Немачкој. Још као средњошколац имао је идеју да живи и да студира у иностранству, али су постојале отежавајуће околности, попут ратова, али и непознавања језика.

Сматра да би у Бечу требало научити немачки језик, али да је недовољна потреба за тим и захтева сувише времена; у Бечу је превише људи с различитих страна света, па је због тога ретко потребан немачки.

На послу има доста људи са подручја бивше Југославије. С људима на послу који не говоре наш језик користи немачки.

Кад каже „наш језик“, мисли на еx-Yu: у Бечу су свуда „наши“.

Посећује културне догађаје у Бечу и на српском.

Сматра да је важно да се сачува језик, али је важно и да деца добију „безбедност у језику“.

Термином „матерњи језик“ би назвао језик друге генерације, али му се допада и термин „језик утемељења“.

Планира да се врати у Србију због своје партнерке. Навија за Србију.

Разговор се води у кафићу.

 

(Више пута си мењао место боравка. Можеш ли то да нам опишеш?)

 

БМ* Године 2007. је из Београда отишао у Монтреал, на мастер из метеорологије, завршио и запослио се; 2020. године се преселио у Берлин, непосредно пре почетка пандемије; Од 2021. је у Бечу.

 

(Како се представљаш?)

 

БМ* Зависи коме. Углавном каже да је из Београда, помене да је дуго живео вани.

 

(Како се осећаш кад говориш енглески?)

 

БМ* У почетку је било компликовано јер је уписао франкофони универзитет; основни језик комуникације је био француски, али је користио енглески кад му је било потребно додатно појашњење. Пре одласка у Канаду завршио је два кратка курса француског језика при француском културном центру. У Канаду је отишао на позив пријатеља, рекли су да ће му бити једноставно са енглеским, али је факултет био прилично национално опредељен, у смислу француског; менторка је била из Индије па су се пребацили на енглески. Отишао је с бившом супругом с романтичном идејом да ће научити француски. Жена је добила радну визу захваљујући студентској визи коју је он претходно добио.

Комуницирали су на српском, али је он временом почео да користи доста и енглески, пре свега због дружења у интернационалној заједници; почели су да користе и доста енглеских речи у свакодневној комуникацији.

Пошто је прешао у ИТ сектор, постало је и логично да ће користити више енглеских речи. Французи инсистирају на употреби француског језика.

 

(Како је дошло до тога да се вратиш у Европу?)

 

БМ* Није видео себе у Канади; град је супер, али му се клима не свиђа. За долазак је био важан један одмор с пријатељима у Берлину, код којих је био у посети.

Што се тиче наше заједнице, иако су се дружили с неким нашим људима, битно му је било да постоји сличност с тим људима, заједничка интересовања. Постоји црква у коју није ишао, симпатична је али је није посећивао. У Канади је успео да оживи неке контакте са пријатељима из детињства, а онда посредством њих, и с неким другим нашим људима.

Имао је 34 године кад сам студирао, па није ни било једноставно успоставити пријатељства с другим студентима.

 

(А како си дошао у Берлин?)

 

БМ* Супруга је желела да остане у Канади. Обилазио је другарицу у Берлину, она је такође из Србије, па је закључио да би у Берлину било могуће живети са знањем енглеског језика. Нашао је посао, дошао је ковид, у међувремену су се развели. Берлин је био покушај да се нађе град у коме би могли да функционишу, где могу да се снађу.

 

(Да ли је било важно да то буде интернационални град?)

 

БМ* Да, као и Монтреал.

 

(Берлин те није плашио због немачког?)

 

БМ* Имао је разне идеје одласка из земље. Хтео је да оде одмах после средње школе, родитељи су га подстицали да прво заврши школу. Прво је маштао о Италији, што родитељи нису подржали. Маштао је о студијама у иностранству још у средњој школи, али су постојале отежавајуће околности због рата и свега. Непознавање језика није била отежавајућа околност, то представља чак и неку врсту комфора: не разумеју сви језик на улици… У Бечу би требало научити немачки, било би корисно, али је недовољна потреба и захтева улагање сувише времена, чега нема. Кажу људи да је најбоље наћи неког да се разговара, али је потребно претходно подићи ниво језика на тај ниво успешне интелектуалне размене.

 

(Где се боље осећаш, у Берлину или Бечу?)

 

БМ* Берлин је прави интернационални град, Беч је више провинцијалан; инфраструктурно је Берлин бољи (нпр. бициклистичке стазе). Берлин више личи на скуп више градова, док је Беч више оријентисан ка центру. Има и више људи с различитих страна света, ретко му је био потребан немачки.

 

(Како се сналазиш у администрацији?)

 

БМ* У Бечу је измишљена бирократија. У Берлину му је фирма пружала подршку у различитим административним процесима. У Бечу ћете наићи на наше људи у бирократији, од портира до особа које завршавају посао.

 

(Каква је екипа са којом се дружиш?)

 

БМ* Неки са посла, на послу је доста људи из бивше Југославије и Србије. И углавном преко познанстава. Девојка му је из Београда, тамо и живи, па га упути на неке људе који живе у Бечу. С људима из фирме који не користе наш језик говори енглески.

 

(Шта мислиш о термину „наш језик“?)

 

БМ* Кад каже „наш”, мисли на еx-Yu.

 

(Да ли постоји разлика у термину наш језик у Бечу и у Канади?)

 

БМ* Тамо је више стара имиграција, па је и већа подвојеност. И по градовима је мало већа подвојеност. Тешко је упоредити. У Бечу, хтели-не хтели, свуда су „наши“.

 

(На који начин се информишеш, на ком језику?)

 

БМ* Није му битан језик колико му је битно да нађе нешто у шта има поверења.

 

(Какви су културни садржаји, да ли их посећујеш?)

 

БМ* Akzent Theater доводи наше представе, има наших концерата. Можда би могло да буде боље, али више је проблем у оглашавању, касно се сазна. Дружећи се са пријатељима који имају децу, закључио је да би било битно да има и додатних садржаја.

 

(Да ли је важно очувати српски са децом?)

 

БМ: Први пут је то чуо од кумова, причали су да је битно да се у Бечу деца „утемеље“ у једном језику. Њихово дете говори српски као да је рођено у Београду. То му има смисла. Искуство из Монтреала је другачије, деца изгубе БСХ, не зна зашто, неки су лошији, неки бољи.

 

(Кад би те неко питао, шта би рекао, да ли је важно да се сачува језик?)

 

БМ* Само је важно да деца добију безбедност у језику.

 

(Како би назвао језик друге генерације?)

 

БМ* Матерњи језик, али контекст је другачији. Да ли је породични језик, па да, али некад ни породица не може да помогне. Допада му се термин „језик утемељења“, из искуства зна да је лакше учити више језика кад се има база у једном језику.

 

(Да ли планираш да се вратиш у Србију?)

 

БМ: Да, због партнерке, делује му да је боље да се врате. Није му битно где је.

 

(За кога навијаш кад играју репрезентације?)

 

БМ* Кад играју Србија и Аустрија, Србија и Канада, за Србију.