Наслов:

JFAJ_ViennaAT_1.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

4

Испитаник:

НЗ

МП

ГЗ

ВЗ

Годиште:

1969.

1975.

2006.

2010.

Пол:

мушки

женски

мушки

женски

Земља рођења:

Југославија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Место рођења:

Београд

Корушка

Беч

Беч

Земља боравка:

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

у браку

непознат

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

шпански
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

Упознавање родитеља на мору, забављање у Будимпешти, долазак НЗ у Аустрију. Енглески као језик комуникације у партнерском односу. Учење немачког, развој компетенције, користи га на послу. С децом говори српски. Није било неког експлицитног договора око употребе језика, али је отац доследно користио језик иако су га у почетку деца само разумевала. Деца су спонтано усвајала, никад нису похађала наставу српског. Контакти с породицом, с тетком говоре српски. Језик зову „наш језик” или „југо”. Предности познавања српског, значајно присуство у Бечу. Желео је да с децом говори на српском, лакше се изражава. Деца су се навикла да са оцем говоре на српском и мисле да је познавање језика предност, могу да комуницирају с више људи. Српски користе и као тајни језик. Теже им је кад треба да комуницирају на српском док су у Србији. Гледали су филмове на српском. Волели би да и својој деци пренесу српски иако нису сигурни да би успели. Осећају се као пола-пола. Девојчица навија за Аустрију, отац за Србију, мајка за Аустрију да зачикава мужа, син је за фер-плеј. Комуникација на српском им некад иде лакше, некад теже. Термин који им највише одговара је наследни језик; завичајни је више као Мирослав Илић.

Разговор се води у породичном стану са четворочланом породицом.

 

НЗ* Упознали се 1995. на мору, забављали се три године и састајали у Будимпешти, 1998. долази у Аустрију. Прво је језик комуникације био енглески, немачки је почео да користи од 2003/2004. Са женом је завршавао администрацију, са аустријским делом породице комуницирао на енглеском.
МП* У почетку није разумела српски; похађала је два курса, али никад озбиљно; доста добро разуме, али не може да води озбиљнију конверзацију.

(Кад си почео да живиш у немачком језику?)

НЗ* Кад је почео да ради у фирми где је било доста људи из дела Аустрије где енглески није ни потребан; и немачки и енглески су му страни језици, али немачки постаје доминантни.

(Како се изјашњаваш?)

НЗ* И даље је „наш“. Како му паше у датом тренутку; језик комуникације са децом је српски; кад им се обрати на немачком, смеју му се.

(Да ли је постојао неки договор око употребе језика?)

МП* He stubbornly and constantly addressed them in Serbian. For long time they only understood. GZ was lazy to start to use it, but VZ had a friend with whom she communicated in the language. The kids started to use it because NZ insisted on the exposure; they had books, DVDs, he read to them…

 

(How did you feel about it, did you support this?)

 

MП: “Yes, yes.”

НЗ: Нисмо инсистирали на учењу у школама, одласке у клубове…

(Какав је ваш однос према термину „БКС“?)

МП* Тhey call it “our language” or “yugo language”.

НЗ* Каже „кад ми Југоси дођемо“; другарица га опомиње да то није прикладан термин, али он то себи може да дозволи.

(У Америци се помиње термин baba’s language; да ли то важи и овде?)

МП* Тhey aren’t often here.

НЗ* Нису често ту, доста далеко живе; с тетком користе српски.

(Да ли је српски користан или потребан?)

НЗ* Не може да шкоди, само је четврт милиона наших у Бечу, тј. „нека врста ’нашег’ језика“; корисне информације, људи по административним службама; не сме се коментарисати опуштено на улици…

(Зашто си желео да деца науче српски?)

НЗ: Због комуникације. Било ми је нормално и очекивано.
МП* It’s his language and he talks to them in his language.

НЗ* Лакше се изражава на српском. Изјашњава се као да је из региона, из Србије
МП* She’s not religious. Kids have one class of religious education per week, integrated into regular schooling, catholic religion. She’s not religious but it is part of history, tradition…

(Како се осећате када вам се тата обраћа на српском?)

ГЗ* То им је нормално; одговарају на српском јер је лакше.
ВЗ* Познавање српског је предност јер могу да комуницирају са више људи.
ГЗ* Кад имају неког професора с другим именом [регионалног порекла], лакше је, препозна их.
ВЗ* Тајни језик, на улици, у гостима; кад нпр. не жели да остане да спава код другарице, замоли родитеље да јој забране.
ГЗ* Домар у школи је пореклом из региона, па је добио тоалет папир кад је била нека несташица.

(Како комуницирате кад сте у Београду?)

ГЗ, ВЗ* Значајно је теже, теже се разуме.

(А где користите још српски осим у породици?)

ГЗ, ВЗ* У школи, са другарима, гледају Отписане, ГЗ се „ложио“ на ту серију.
НЗ* Морали су да гледају Мајстори, мајстори, јер је то његов омиљен филм.
ГВ* Нашу музику слушају по казни, кад путују са родитељима.
НЗ* Једном-двапут годишње путују заједно колима.

(Кад размишљате о својој будућности, како размишљате о коришћењу српског?)

ГЗ, ВЗ* Волели би да пренесу српски својој деци.
ВЗ* Иако није сигурна да би то успела.
ГЗ, ВЗ* Изјашњавају се као пола-пола.
НЗ* Могли би да их пошаљу деди на Космај.

(Да ли би студирали у Србији?)

ГЗ* То не би имало великог смисла, осим ако је у питању Пилотска академија.

(За кога навијате у спортским утакмицама?)

ВЗ* За Аустрију

ГЗ: „Ја сам за fair play“
МП* Навија за Аустрију „to piss them off“.
НЗ: „Ја за Србију“.
ГЗ* Теже је изразити се на српском, дуже реченице су изазов.
НЗ* Деца почну на српском па се спонтано пребаце на немачки
ВЗ* Има дана када јој је комуникација на српском лакша и када је тежа; веома је добра са једном Босанком и с њом говори српски, она га зове босанским.
ГЗ: „Код нас је већина из Србије а само један дечко из Босне; њему баш треба времена да се изрази.“

(Изгледа да свако свој језик зове другим именом и да се нико око тога не љути?)

ВЗ* Да, само се шале с јекавицом.

(Терминолошко опредељење?)

НЗ* Завичајни језик је ок, наследни; „завичајни је овако мало као Мирослав Илић“; наследни је сасвим коректно.