Наслов:

JFAJ_MadridES_3.10.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Шпанија

Број саговорника:

1

Испитаник:

ИП

Годиште:

1987.

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Прибој

Земља боравка:

Шпанија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски
енглески

Долазак у Шпанију на мастер студије. Образовање из хиспанистике у Србији, потом на Универзитету Комплутенсе. Супруга Шпанца упознала у академском контексту. Породична комуникација доминантно на шпанском; са децом говори српски. Договор око употребе језика у кући, заснован је и на властитом искуству рада у школи српског језика; мајке имају централну улогу у одржању језика. Има два сина, прве речи и реченице су изговорили на српском. Шпански им је постао доминантан након уласка у школски систем. Старији син (6 година) се труди да користи српски, млађи (4 године) кад мора; међусобно комуницирају на шпанском осим кад дуже бораве у Црној Гори. Употреба српског изван куће; тајни језик са децом. У једном периоду су деца желела да комуницирају на шпанском, српски им је представила као тајну моћ, говорила о предности вишејезичности. Српски као референца у истраживањима књижевности. Присуство српског у свакодневном животу породице (цртаћи, дневне вести). Слабо присуство српског језика у шпанској средини, на нивоу анегдоте. Посете баке, деке и тетке; тетка посебно инсистира на употреби српског. Намера јој је да оспособи децу да користе српски, како би их осамосталила за дужи самостални боравак у Србији (летњи кампови, размене). Размишља о улози језика током пубертета; важност вршњачке групе за идентификацију. Деца похађају школу српског језика у Мадриду, већини деце је шпански доминантан. Чита на српском, њена истраживања су везана за књижевност на српском. Прави библиотеку коју жели да остави деци, књиге за децу су махом на српском. Старији син је научио ћирилицу, али не инсистира на том писму. Углавном навија за Србију; извор нелагоде за старијег сина када играју Шпанија и Србија. Терминолошко опредељење: завичајни језик, породични језик. Дом је флуидан, у Шпанији, лети у Србији и Црној Гори, у пролеће у Холандији.

Разговор се води у кафићу, на отвореном.

 

(Када си дошла у Шпанију?)

 

ИП* Дошла је школске 2010/11. и то на мастер, на Универзитет Комплутенсе; после се вратила на годину дана у Србију, а после поново дошла у Мадрид, на докторске, на исти универзитет; удала се 2014. за Шпанца кога је упознала на факултету.

 

(Како се представљаш, кад те питају одакле си?)

 

ИП* Из Србије. Комуникација у кући је на шпанском, „за супруга је српски непостојећи“; с децом говори српски, али када су сви заједно, онда на шпанском; обратиће се деци на српском ради функционалне комуникације.

 

(Да ли сте имали неки договор око употребе језика пре него што су се родила деца?)

 

ИП* Јесу, она је пре тога имала искуство рада у настави српског језика с децом, приметила да деца чије су мајке Српкиње много боље користе српски у односу на децу чији су очеви из Србије; није случајно „матерњи језик“; изузетак је била једна жена из Шпаније, удата за Србина која се јако труди. С децом је од почетка причала на српском, прве речи и прве реченице су проговорили на српском; с преласком у систем су се обојица пребацили на шпански.

Сваког лета проведу по месец дана у Црној Гори, село близу Пљеваља; старији се труди да користи српски, а млађи је опуштенији „преведи баки“; старији има шест, а млађи четири године; деца нису никад међусобно причала на српском, осим када дуже бораве у Црној Гори.

 

(Да ли постоје ситуације када имате потребу да користите српски изван куће?)

 

ИП* За појединачне речи, нпр. Заборави како се нешто каже на шпанском; и за осећања, лакше јој је да их изрази на српском; хумор, шали се с децом на српском; и псовке; с децом је то „тајни језик“, користе га кад желе да искомуницирају нешто а да остали не разумеју, мада причају на шпанском када су у друштву…

 

(Да ли су ти деца некад тражила да користиш српски,„mamá, en español”?)

 

ИП* Било је у једном моменту. Представила им је српски као тајну моћ, знање више језика, али у једном тренутку су тражили, па их је посела и објаснила да то није опција; настоји да им усади осећај поноса.

 

(Да ли користиш српски на послу?)

 

ИП* Понекад, као референцу за анализу употребе језика у књижевном делу.

 

(Садржаји на српском?)

 

ИП* Деци пушта цртаће на српском, хрватском; много је већа доступност свих материјала; прати информације на три језика

(српском, шпанском и енглеском) у вези са глобалним дешавањима.

 

(Да ли српски има неку вредност у Мадриду?)

 

ИП: „Нас овде нема пуно“, то се види и по часовима, и по бројевима; син је препознао српски на улици једном приликом,  али српски је „на нивоу анегдоте“; супруг је желео да упише курс српског, па није нашао ниједну групу; Комплутенсе је раније имао јаку Балканистику, имао је и српски у понуди.

 

(Да ли долазе баке и деке?)

 

ИП* Да, бака нарочито, деда не воли да путује; долази и тетка која живи у Холандији; с децом говори искључиво на српском иако зна шпански; старији више користи српски, млађи „покушава да се брани“ али она инсистира на српском;

„моја је стратегија да их оспособим“ да комуницирају на српском,  да им сада омогући максимални инпут; биће већи па ће моћи да оду на дуже, на летње кампове и слично; постоји и могућност једногодишње размене с Филолошком гимназијом; то би посебно било важно кад порасту, кад почне период идентификације у пубертету. Није исто по цео дан бити с бабама и дедама, с децом им је тешко да се споразумеју, шок је велики; не само због језика, већ и што не знају игре, а не остану довољно дуго. У Мадриду иду у школицу српског, али доминантан језик већини деце је шпански, па међусобно комуницирају на шпанском.

 

(Да ли ти читаш на српском?)

 

ИП* Да, њена истраживачка активност је везана за књижевност наших простора шездесетих и седамдесетих година; има и своју библиотеку, кућну, коју жели да остави деци; идеја је да деца добијају књиге на поклон; старији чита, научио је ћирилицу у школици; не форсира то.

 

(За кога навијаш?)

 

ИП* Уф, за Србију, осим кад је фудбал у питању, фудбал нам је катастрофа па не навија; али то јесте проблем; старији је јако подељен, тешко му пада када игра Србија против Шпаније; „немој, мама“.

 

(Који термин би користила да означиш српски из перспективе своје деце?)

 

ИП* Термин завичајни језик јој је јако леп, али није сигурна да ли би деца знала шта то значи; њима би вероватно више одговарао термин породични језик.

 

(Где је дом?)

 

ИП: „Четири особе које живе на четири различита места“; сад је овде, лети је у Србији, Црној Гори, у пролеће у Холандији…

Муж је трећа генерација у Мадриду, деца иду у школу у коју је и отац ишао; сретне на улици пријатеља с којим је ишао у одељење. „Тешко ми је то и да замислим“, јако јој је лепо; мисли да ће деци бити лакше јер ће припадати двема културама; супруг је такође професор, ДХ поље; од почетка су знали да ће живети у Мадриду; помињали су на нивоу идеје „како би било на годину дана…“ живети у Србији.