Наслов:

JFAJ_BeogradSRB_15.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

ТС

Годиште:

1974.

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Београд

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски
енглески
немачки
француски
македонски

У Беч је дошла из Београда, промена јој је лако пала јер је није схватала као трајну. На послу је комуницирала у почетку на српскохрватском, јер се пројекат на коме је радила тицао подручја Балкана: сада ради на немачком (наставница страних језика и психолошка подршка ученицима у ризику од прекида школовања, узраст 11-14 година). По доласку у Беч није знала немачки. Период адаптације је трајао око две године. Не осећа се комфорно у немачком. Не мисли да то што живи у Бечу утиче на њен идентитет. Себе и даље сматра Београђанком. Воли да долази у Србију. Прати културна дешавања на српском у Бечу. Са супругом, који учи немачки, комуницира на српском. Наводи како у Бечу сви користе термин наш језик. Језик би звала матерњи. Примећује да деца у школи која нису добро усвојила свој матерњи језик теже усвајају и немачки, па и стране језике.

Разговор се води у кафићу.

 

(Како си се одлучила да одеш из Београда?)

 

ТС* Лако, јер кад је долазила није доносила никакву трајну одлуку. Била је позвана да буде project manager на пројекту који је водила невладина организација, што ју је одвело у Беч. Допао јој се тај начин рада, па је остала.

 

(Који су били језици комуникације у том пословном окружењу?)

 

ТС* Српскохрватски, јер је пројекат био у вези са балканским контекстом, а касније енглески и шпански, док је била на пројектима у Африци; база је била у Бечу, али је повремено путовала у Африку.

По доласку у Беч није знала немачки. У почетку једва да је имала контакта са немачким. Администрацију је завршавала сама, иако им је с посла била понуђена подршка у том домену. После неког времена је почела да размишља шта бих радила и онда је почела да учи немачки, који није нимало лак. Период адаптације је трајао добре две године. Тај период прилагођавања и учења немачког се поклапа са упознавањем групе људи из наше заједнице.

 

(Да ли је комуникација на нашем језику успоравала учење немачког?)

 

ТС* Можда је баш супротно, било и лакше јер сам имала моменте потпуно опуштене комуникације на свом матерњем језику.

 

(Да ли се комфорно осећаш у немачком?)

 

ТС* Не. То је изузетно прецизан језик који не дозвољава грешке и импровизацију као остали језици којима се служи. Можда ће временом доћи до тога. Сада немачки користи свакодневно, на послу. Рад са децом не подразумева само подучавање, већ и психолошку подршку.

 

(Како деца реагују на тебе, с обзиром на то да ниси изворна говорница немачког?)

 

ТС* Покушава да охрабри децу да језик користе слободно, па им онда каже: „Ја говорим страни језик, грешићу, исправите ме“. То њима сигурно смањује тензију у вези с комуникацијом. Тако је преокренула ситуацију у корист учења, а овај приступ је препоручила и другим колегиницама које нису изворне говорнице.

 

(Какав је твој став у погледу употребе различитих дијалеката немачког језика?)

 

ТС* Радије говори немачки стандардни, зато што јој је дражи, то је глупо рећи. Младима тог узраста је довољно што већ уче страни језик, па имају и обавезу коришћења немачког стандардног, уз све личне и животне теме кроз које пролазе, па не жели да им компликује живот још и додатним дијалектом.

 

(Како себе доживљаваш у Бечу?)

 

ТС* Није никад размишљала о томе да ли живот у Бечу утиче на њен идентитет. И даље се осећа као Београђанка и не пита се пуно око тога. Јесте члан дијаспоре, али не осећа се тако. Ово има везе с тим што је релативно касно отишла; већина људи с којима је у контакту или је рођена у Аустрији или су рано дошли. Дошла је довољно касно да је читава тема идентитета, у вези са сазревањем и формирањем личног идентитета, већ била завршена.

 

 

 

 

(Често долазиш у Београд?)

 

ТС* Не долази довољно често, тамо су јој породица, пријатељи. воли да долази и долази колико може.

 

(Какви су културни садржаји дијаспоре у Бечу?)

 

ТС* Има разних дешавања али није сигурна да ли те догађаје организује дијаспора. Има неколико позоришта, Akzent, Theater има поставке са читавог европског простора, па и са Балкана. Кад је концерт који је занима, посећује, не проверава ко је организатор (нпр. концерти Бајаге, Рундека, Филхармоније).

 

(А филмови?)

 

ТС* Да, Беч има доста биоскопа, нпр. Europa Cinemas, никада нису синхронизовани. Кад год је филм из наших крајева, одлазе да га погледају, али нису усредсређени искључиво на садржаје с наших простора.

 

(Неки су нам причали како је било тешко набавити књиге током короне кад су контакти били слабији?)

 

ТС* Да, то се може замислити, посебно код породица које имају децу. Књиге набавља у Београду.

 

(ЈФ: Да ли се у твом кругу пријатеља практикује прекључивање кодова?)

 

ТС* Повремено, али мисли да то нема везе с тим што живе у Бечу, то се дешава и у Београду. Готово нико не убацује немачки осим једне пријатељице коју онда исправљају јер користи неке маркиране лексеме, нпр. U-Bahn за метро.

 

(Са супругом комуницираш на српском?)

 

ТС* Да, он учи немачки. Венчали су се пре 10 година, последњих 4-5 година живи у Бечу, технолог, ради за компанију у Србији, па чешће и долази у Београд због природе посла.

 

(Каква је његова мотивација да учи немачки?)

 

ТС* Зато што тамо живи.

 

(Да ли имате потреба да пратите вести?)

 

ТС* Да, зато и гледа телевизију. Битна јој је и дневна штампа, прати и аустријску.

 

(Да ли сви користите термин „наш језик“?)

 

ТС* Да, сви користе термин „наш језик“. Већина нема тај термин усвојен у потпуности, у питању је мешана заједница.

 

(Да ли мислиш да је у томе помогло увођење термина БСХ?)

 

ТС* Не, тај термин свима пара уши; разуме зашто је уведен, али га не користи.

 

(За који стручни термин би се определила у контексту друге и осталих генерација?)

 

ТС* Звала би га матерњи. Можда тај термин није најсрећнији избор, али навикла се на њега.

 

(Да ли је битно да се у браку користи језик порекла?)

 

ТС* На основу комуникације с другима, има утисак да је у случају веома важних, емотивних тема, најлакше комуницирати на матерњем језику. Мисли да је јако важно за родитеље, а и за децу, да користе свој матерњи језик. Не зна колико би волела да чита дечију литературу на језику на којем њена мајка није читала њој. У Бечу има два пара драгих пријатеља шпанско-италијанског порекла, у кући користе неку врсту itañola. Кад су добили децу, разговарали су на ову тему и рекла им је да ће све ићи веома лако ако се не буду трудили да с дететом говоре страни језик. И тако је и било.

Примећује да у школи деца која нису добро усвојила свој матерњи језик теже усвајају и немачки, па и стране језике.

 

(За кога навијаш кад игра наша репрезентација?)

 

ТС* Не навија. Ако њен супруг навија за Србију, онда је и њој драго да победи.