Наслов:

JFAJ_ArlingtonHeightsIL_4.9.2023

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

2

Испитаник:

ЈК

МК

Годиште:

1993.

1986.

Пол:

женски

мушки

Земља рођења:

Србија

Србија

Место рођења:

Вршац

Београд

Земља боравка:

САД

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

српски
енглески

Долазак у Америку 2005. године, упис на студије. Енглески је почео да усавршава кад је почео да ради, низ самонаметнутих активности за учење језика; енглески мора да се зна одлично да би се имала предност на тржишту рада. ЈК је дошла 2018; пре доласка је мислила да зна енглески; било јој је напорно у почетку, поготово на послу. Навикла се, доста је напредовала; има нагласак, „свој акценат” на који је поносна. Са пријатељима углавном говоре на енглеском. МК има пет блиских пријатеља српског порекла који су расли у српској култури, слабије говоре српски; са њима користи енглески да би им било лакше; ЈК са њима говори на српском; један пар се труди да са својим дететом користи српски. МК и ЈК користе српски у породичној комуникацији; то није била свесна одлука, било је природније. Ћерка је Српкиња, треба да зна српски. Велика је одговорност баба и деда у одржавању језика. Реалност је да ће ћерка слабије говорити српски и да ће се мешати језици. Понекад им је тешко кад ћерка не може да се споразумева на енглеском, јер у породици примарно користе српски. Размишљају о школовању, то је важна тема. Тренутно иде у школу „Свети Сава”, а после ће видети; могу и њу да питају. Осећају се као Срби на привременом раду у Америци. Ћерка је Српкиња док од њих зависи.

Разговор у породичном дому.

 

(Кад и како сте дошли у Америку?)

 

МК* Дошао у јуну 2005; претходно је три лета за редом долазио на по два месеца. 2005 уписао факултет.

ЈК* Дошла у априлу 2018.

 

(Како сте се осећали на енглеском кад сте дошли?)

 

МК* Пре студирања није имао контакт с људима мимо српске заједнице. Припремни часови. Прва професорка на Оуктону (факултету) Српкиња. Наша повезаност, конекција са Србијом. Почео да усавршава енглески кад је почео да ради.

 

(Да ли си имао неки зазор због недовољног знања енглеског?)

 

МК* Знао је довољно да се снађе, али је желео да зна боље. Две-три године након доласка је схватио да мора да унапреди енглески да би био у предности у односу на друге мигранте, па и људе из Америке. Усавршавао се у свим сферама, посебно у професионалном домену. Има и даље нагласак.

 

(На који начин си учио?)

 

МК* Слушањем – подкасти, видео записи, материјали који га занимају. Филозофија „fake it till you make it“. Учи од људи који знају више, окружио се људима од којих може да учи.

ЈК* Пре доласка је мислила да зна. Тетка је професорка енглеског, с њом причала, вежбала… Кад је дошла, било јој је врло тешко психички. Први дан на послу изузетно напоран, дошла пауза а и даље мора да прича на енглеском. У почетку није размишљала на енглеском, сад се навикла, уз посао. На послу морала да прича на енглеском по цео дан. Посебно је било напорно у Walgreens-у. Научила разлике у регистру, разговор с клијентима, разговор с колегама, лични и професионални домен.

 

(Да ли се сад добро осећаш на енглеском?)

 

ЈК* Граматички и лексички напредовала. Има акценат, али свој акценат, поноси се тиме.

 

(Да ли вас питају одакле сте?)

 

ЈК* Мене да. Нема негативних реакција, више од 50% људи су странци, то је нормално и очекивано.

МК* Период живота кад је мало причао на српском, скоро сасвим изгубио акценат. Сада, када је схватио који су му приоритети, психички и емотивно, вратио му се акценат.

 

(Како се осећате кад говорите на енглеском и српском?)

 

МК* Блиски пријатељи су у Америци јако дуго (пет веома блиских пријатеља српског порекла са породицама), иако су расли у српској култури, слабо причају српски. Са њима прича енглески да би њима било лакше. „Иста сам особа и са њима и овде“ [у кући].

 

(На ком језику разговарају у породицама?)

 

МК* Труде се да причају српски, посебно једна породица која је недавно добила сина па се труде да са њим говоре на српском.

ЈК* Кад чује да неко зна српски, заборави да зна енглески. Са њом сви углавном причају на српском.

МК* Циркус кад се нађемо, мешање језика. Serbglish.

 

(А кад се ћерка родила, да ли сте свесно одлучили да разговарате на српском?)

 

МК* Није то била свесна одлука, природније је причати на српском. Једном покушали да причају на енглеском, али било је неприродно.

 

(Да ли је српски користан у Америци?)

 

ЈК* Сваки језик је користан. Али то је наша култура; она је Српкиња, треба да зна српски.

МК* Треба јој српски да би разговарала с породицом, то је примарни циљ. у Америци може без српског.

 

(Чули смо за термин baba’s language, да ли је одговорност одржања језика на бакама?)

 

ЈК* Јесте.

 

(Како ћете се понашати кад пође у школу?)

 

ЈК* Већ је почела да користи енглески. Мајка тражи да се у кући користи српски, планира да тако настави. Природно је да ће се мешати језици, али покушаће да јој помогне.

МК* Има доста термина који не могу да се преведу. Најважније да се разумеју. Реалност је да ће слабије причати српски и то је ок, важно је да постоји база за фамилију, а и ко зна шта ће бити…

 

(Да ли је могуће одржати традицију без језика?)

 

ЈК* Знају људе код којих је такав случај.

МК* Чак и председник једне српске организације, друга-трећа генерација… Не може се очекивати од човека који није имао прилику да научи таква врста мотивације. „Сви ми мислимо да је наша култура, наша религија најбоље“. Да смо побегли из Србије, не би се у њиховој кући причао српски.

ЈК* Чак је и литургија на енглеском. Могуће је да особа не говори српски али да буде у контакту са српском заједницом.

 

(Поменули сте пријатеља који сада прича са сином српски?)

 

МК* Они су одрасли у Америци (дошли са 2-3 године), српски готово да не користе, али сада покушавају да га оживе и да са сином причају на српском.

 

(Да ли је дошло до неке промене у разумевању значаја вишејезичности, под утицајем промене у идеологији, прихватања различитости?)

 

МК* „Нема данас никакве предности или мане ако се зовеш Даница, Јована, Џон“ ни у једној сфери живота. Никад није осетио срамоту што није из Америке. Било би лакше да се асимилује.

ЈК* Понекад јој је жао кад ћерка не уме да одговори на енглеском (јер га није знала; првих година живота била изложена само српском; покушали да је пошаљу у вртић кад је имала 18 месеци, али тамо нико није говорио српски и нико је није разумео, па је на свако њено питање одговарао само „ок, ок“; ишла је неколико дана, страшно туговала, па су је повукли из вртића; онда је чувала наша жена, „дивна жена“). Сад је много лакше јер је научила оба језика.

 

(Шта ћете са школом?)

 

М и ЈК* [гласан уздах] То је питање. Важно је живети у крају са добрим школама [одабрали су мању кућу да би били у бољем кварту]. Сад похађа школу „Св. Сава“, има друштво, „грехота да је лишимо тога“. И локална школа има своје предности, близу је, упознаће ново друштво. Наша комуна се раштркала, „има заједништва али смо подељени“. Имаће још две године да размисле, а онда могу да питају и ћерку.

 

(Да ли ће та одлука утицати на њено накнадно школовање?)

 

ЈК* „Св. Сава“ је осмогодишња школа, свакако мора у државну средњу. Добар успех у средњој и након „Св. Саве“, „то није ризик“.

 

(Како себе представљате?)

 

МК* „Срби на привременом раду у Америци. нама је кућа у Србији, али њој [ћерки] је ово кућа“. Девојчица загрли кућу након што се врате с пута.

ЈК* Док се ми питамо, она је Српкиња.

МК* „Нама се овде свиђа“, не може сад свој живот да замисли негде другде. Недостају им људи из Србије.

 

(Терминолошко питање…)

 

МК* Нама је то матерњи језик. Можда треба питати децу (кад дође време).