Послушајте аудио снимак:
Кључне речи:
породица; веза са Србијом; посете Србији; одржавање матерњег језика; језичка баријера; културна свест; културне разлике; енглески језик; српски језики; недостатак лексике; интерполација; црква; ћирилица; српска култура у Америци; контакти са српском заједницом; језичка компетенција; породична двојезичност;усвајање језика; губљење језика; породични језик; америчко друштво; језички идентитет; изложеност српском језику
Наслов:
JF_BeogradSRB_20.09.2023
Језик интервјуа:
српски
Држава:
САД
Број саговорника:
1
Испитаник:
НС
Годиште:
1993.
Пол:
мушки
Земља рођења:
САД
Место рођења:
Чикаго
Земља боравка:
САД
Место боравка:
Чикаго
Генерација исељеништва:
друга
Етничка припадност:
српска
Верско опредељење:
православно
Образовање:
високо
Професија:
банкар
Партнерски статус:
није у вези
Језици комуникације:
српски
енглески
Сажетак:
Испитаник НС одрастао је и школовао се у Чикагу. Ишао је у српску недељну школу, никад није играо фолклор, бежао је са часова. С родитељима користи српски, са сестром енглески. Отац и даље не зна енглески, зато је више волео кад мајка иде у школу на родитељске састанке. Сматра да се може живети у Америци без знања енглеског језика, заједнице су доста добро повезане; важна је улога цркве. Осећа се као Србин, али је у Србији Американац. Српски му је блискији него енглески; осећа велику емотивну везаност за Београд где је провео доста времена током тинејџерског периода. Волео би да његова деца науче српски, али није сигуран да ли би то успео да оствари; доста зависи од будуће жене и других околности. Воли да долази у Србију, можда би ту и живео. Чита на српском, ћирилицу слабије, гледа филмове. Српски је за њега породични језик.
Протокол:
Разговор се води у Београду, током краћег боравка НС.
НС је син ЈС и АС (интервју AJODBDJF_MtProspectIL_1.9.2023), брат ЈС (JFBD_MtProspectIL_10.9.2023).
(Одрастање у Чикагу?)
НС* У школи су били необични, 95% католици, Пољаци, и др. Националне мањине. што се језика тиче, Пољаци као и Срби, имали су други језик. Били су мало чудни због нагласка иако он не примећује да има нагласак. Културне разлике: ,,CCC… неки Catholic нешто”, ноћна школа. Они по цео дан о томе причају. Није знао о чему се ради, а ту су се примећивале разлике.
(Српска школа викендом?)
НС* Никада није играо фолклор. Бежао из недељне школе… Родитељи су га терали. Мало их је „варао” и бежао из школе на Redwood Dr.
(Језик у кући?)
НС: Сестра и он енглески, са мамом и татом српски. Са родитељима не може енглески. Отац и дан-данас не зна енглески…
(Став према родитељима и језику током одрастања?)
НС* Мало му је било непријатно због тате. Друштвен је а не разумеју га. он то не разуме. Више је волео да мама иде у школу јер боље говори. Отац не познаје ни систем образовања.
(Да ли можеш живети у САД а да никада не научиш језик?)
НС* Реално је живети у Америци а да никада не проговориш језик. Америка је у том смислу јединствена, градови етнички подељени. Ако живиш унутар заједнице, имаш своје радње, своје медије, шта ће ти језик?
(Како се осећаш када говориш енглески?)
НС* Зависи где – у Србији је за друге људе Американац пошто говори течно, а у Америци не размишља пуно о томе.
(Питају ли те за име и презиме?)
НС* Звучи им занимљиво. Каже да је Serbian. Тамо је Србин, овде Американац, на послу – the Serbian guy и тако ће и остати.
(Када говориш српски? С којим језиком остварујеш дубљу емотивну везу?)
НС* На српском. Више је емотивно везан за Београд него за Чикаго јер је више времена провео у Београду. Улога и важност тинејџерског доба (посете Србији, осећај слободе, пријатељи…). С пријатељима и када је у Чикагу комуницира на српском. Повремено пређе на енглески када му фали реч на српском. Они га сви говоре, ”competent су”…
(Када чујеш српски у САД?)
НС* Пре би пожелео да се јави, сада више не. Не зна ко је, одакле… Смешни случајеви када налети на Србе.
(Који језици се користе током прослава и окупљања са родбином?)
НС* Зависи ко је где рођен, али претежно енглески. Родбина из Америке свакако користи енглески, а поједина родбина слабије зна српски.
(Да ли је важно имати српска места, попут цркве, за окупљање у Америци?)
НС* Веома је битно. Нема српских музеја у САД. чак и Македонци имају музеј или су имали… Требало би да буде разноврснија понуда културних центара. Црква пуно значи јер је једино што имамо. Пуно људи иде тамо да се дружи и пије. Само то и “Братска помоћ”. Жао му је због тога.
(Са децом у будућности?)
НС* Размишља о језику, али ће зависити од жене. Свакако је питање договора. Није сигуран шта би желео – тешко питање… Наша девојка рођена или одрасла у Америци причаће енглески, посебно деца избеглица која немају где да се врате. Идентификују се само са Америком, а уз то имају локални акценат (не говоре стандардним језиком). Идентификују се само са енглеским језиком.
(Да ли би желео да ти деца говоре и српски и енглески?)
НС* Било би му драго да говоре оба језика и да долазе овде. То није лако. Мораш да имаш где и са ким, посебно док су мали.
(Да ли би ти на то утицао, твоји родитељи су доносили одлуке?)
НС* Да, може о томе два сата да прича. Волео би да они виде како је овде, не само због језика већ и другачијег начина живота, кад су мало старији (10–12 год.). Ако немају друштво или браћу и сестру овде – ту се језик губи. НС има брата који је одрастао у Београду, непуних годину дана старијег; да је он живео на селу, никада не бих желео да проводи лета у Србији. Деца лепо говоре српски и онда престану да долазе. Буде им досадно и престану да долазе на село… Тако се такође губи језик. Децу треба доводити у Србију док су мала и да имају неко друштво или фамилију овде – кључни период. У Србији је много лакше кретати се, имамо више слободе и јефтиније је него у Америци .
(Посећују ли те родбина и пријатељи у Америци?)
НС* Не, због визе. Неки се осећају превише старо за први долазак у Америку, а волели би да раде тамо.
(Да ли би живео у Србији?)
НС* Има жељу одувек, али није сигуран. Сваки долазак у Србију доживљава као одмор.
(Користиш српске медије?)
НС* Чита на српском. Теже му је на ћирилици. филмови, вести, омиљени филмови „Муње”, „Професионалац”, „Кад порастем бићу кенгур”, „Лепа села лепо горе”.
Што се тиче књига ”фонт, посебно на ћирилици, ми је опасно битан, it sounds so stupid, али буквално тражим књигу, није битно о чему се ради него да ми буде лака за читање… cursive не могу, три минута ми треба за једну страницу.” Читао и није завршио „Грешника”, али фонт му је одговарао.
(Да ли би ти значио неки онлајн сервис на српском?)
НС* Користио би онлајн библиотеку и за филмове и за серије и за књиге, да буде све на једном месту. Српског нема довољно на интернету. не може да нађе превод на интернету кад му затреба.
(Како се осећаш идентитетски?)
НС* Србин. Нимало није везан за Америку. Навија за српске спортске тимове.
(Наследни, завичајни, породични језик?)
НС: нисам размишљао о томе. Можда породични. Сви који одрасту у Америци па им је српски слабији, највише га говоре с породицом. Наследни такође ”makes sense”.