Наслов
BDODJV_NillesIL_7.9.2023
Језик интервјуа
српски
Држава
САД
Број саговорника
један
Испитаник
ДК
Годиште
1955
Пол
женски
Земља рођења
САД
Место рођења
Чикаго
Земља боравка
САД
Место боравка
Најлс, Илиноис
Генерација исељеништва
друга
Етничка припадност
САД (и српско држављанство)
Верско опредељење
православно
Образовање
високо
Професија
менаџер
Партнерски статус
у браку
Језици комуникације
српски, енглески
Кључне речи
прилагођавање америчкој средини; Црна Гора; породично порекло; процес миграције; заједништво; помагање унутар српске заједнице; српски као језик породице; усвајање енглеског; образовање; православни брак; мешовит брак; брак као чувар културног наслеђа; крштење; бојазан од губитка корена; црква; проблеми у очувању српства; међугенерацијско преношење језика; генерацијски јаз; баба као чувар порекла и традиције; православље; слава; успостављање контаката; српски као тајни језик; мешање кодова; идентитет
Протокол
разговор се води у кафеу.
зарад лакшег изговора у америчкој средини крштено име Даница измењено је у Диана, исто као и име сестре Јелене, која је постала Хелена (у кући остала „Дано моја“).
њен отац је родом из Никшића, припадник четничке војске, дошао је у Америку после Другог светског рата, бродом. на улазу у земљу добио је 5 долара и једну кашику, уз коментар „сад се снађи сам“. помогле су му тетке које су већ биле у САД. оне су му такође помогле да нађе жену када је хтео да ствара породицу.
мајка је дошла са својом породицом.
родитељи су се упознали раних педесетих година, венчали се 1953. ћерке су се родиле 1955. и 1958, а имали су и двојицу близанаца који нису преживели. сестра извршила самоубиство у 21. години.
отац је био изузетно паметан и добро образован, математичар, говорио 6 језика (по доласку у САД научио и енглески, радећи у челичани); имао је тежак живот, скопчан с много губитака, под тим теретом је преурањено и преминуо од срчане слабости.
у породици је тата забрањивао употребу енглеског језика. ДК пошла у вртић без знања енглеског језика, али је брзо надокнадила и потом увек имала одличне оцене. инсистирало се на образовању, завршила је факултет из области финансијског менаџмента. садашње генерације иду свугде на студије, претходне су углавном студирале у близини.
маћеха је са Цетиња, дошла је у САД посредством споменутих тетака да би се удала за удовца с две мале девојчице (ДК је имала 6 година кад је мајка умрла, 9 кад се отац поново оженио); маћеха је била дивна жена, кројачица и адвокатска секретарица. маћеха је научила енглески језик спонтано.
ДК се удала за Црногорца из племена Васојевића, одмах после студија, добила две кћерке; пошто ју је муж оставио, други пут се удала за човека који је напола украјинског а напола пољског порекла. с њим добила сина. сва деца су факултетски образована; најстарија С, удато З, млађа Ј, удата за Ирца, обе имају по четворо деце; син завршио три факултета, ради за Државни секретаријат, био ожењен такође Српкињом, брак се брзо распао.
сва деца су крштена и венчала се у православној цркви. млађа ћерка живи на Флориди, најближа црква је веома далеко, бојазан да она и њена деца неће сачувати свој језик и српство (нарочито пошто више не буде мајке).
ДК је веома везана за цркву св. Симеона, у чијем је оснивању делимично учествовао и њен отац. увек је одлазила у српску школу при цркви (средом после регуларне школе).
примећује као проблем то што данашње свештенство не зна енглески, паства већином више не зна српски па не може да прати службу нити друге активности које организују свештеници који не користе енглески.
чували су све аспекте традиције, славу, народне игре, музику, гастрономију.
деца разумеју српски, с бабом су говорила само српски, баба је увек била на њиховој страни. маћеху је пазила у старости, као и друге онемоћале, старије чланове породице.
већина српских жена из њене генерације школовала се за учитељице и књиговође; њен отац је захтевао да се школује за неко плаћеније занимање.
више нема испомагања међу Србима какво је пре било уобичајено, нема помоћи при запошљавању.
данашња омладина је другачије васпитана, мање вољна да ради, немају поштовања према другима.
пошто је мајка чуварка традиције, проблематично је ако и муж није српског порекла.
[помиње много симболичних елемената српства, понекад недостаје знање о њиховом значењу.]
деца су увек била свесна да мајка не би одобрила њихово одрицање од припадности и нарочито вере – сви су крштени у православној цркви и венчала су се у њој. била је строга у том погледу, деца су знала њен став. „полудела“ је кад је ћерка споменула да би можда дете крстила у католичкој цркви, те је ћерка брзо одустала од тога. размишља шта ће бити касније „кад баба умре једног дана…“, то ће довести до губљења свих сећања на порекло и традицију.
импулс за српски језик изговарање броја 21 (двадесет једну годину је имала сестра у тренутку суицида), енглески облик јој не значи ништа.
славе су се славиле за велики број гостију (Ђурђевдан, потом удајом Аранђеловдан).
планира посету Никшићу, као поклон за 70. рођендан. успоставила контакт са снахом, професорком енглеског чија је сестра игуманија једног манастира у САД (тамо има још браће од стричева и њихове породице).
раскол у српској цркви (расколници и федералци) утицао је на читаву заједницу.
прича о Албанцу који је радио као зидар, био је веома дирнут именом Даница – тако се звала жена на Флориди која му је помогла да „стане на ноге“ кад је седамдесетих година дошао у САД (тек је много касније сазнао да је она била рођака Драже Михаиловића).
[користи црногорско „ђе“ у говору, делимично је српски ијекавица, делимично екавица; користи српске колокације, идиоме („на једну руку да набројиш“), колоквијализме и жаргонске лексеме („ћакнути“); често прикључује кодове у смислу калкирања и позајмљивања лексема („узело ми 45 мин“, „зови нурсу“]
српски је за њу у САД био често и „secret code language“ док је одрастала. „Срце да ми пукне. Ја сам Српкиња“.
