Наслов:

BDODJV_MadridES_3.10.2024.

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Шпанија

Број саговорника:

1

Испитаник:

СС

Годиште:

1966.

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Београд

Земља боравка:

Шпанија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски
енглески
француски

Саговорница живи у Мадриду. У Барселону се доселила крајем осамдесетих година, одмах након студија, потом је прешла у Мадрид. Већ је била у вези са садашњим мужем који је са Хвара (говори бодулским варијететом). Мајка јој је Сплићанка, отац из Панчева, био дописник Associated Press-а. Имају сина и ћерку, 29 и 26 година. У породици су користили српски, али су касније одустали. Деца су примарно користила шпански, и у међусобној комуникацији. Читају на српском, али без инсистирања на ћирилици. Ситуација намеће употребу језика, српског односно шпанског. Мајка сматра да матерњи језик није језик мајке него језик средине; матерњи језик њихове деце је шпански. Учила је језике од раног узраста, током школовања; шпански је усвојила боравећи у земљи; разуме и каталонски. Чита од малена на енглеском; чита на шпанском, мање на српском, али каже да би могла да крене с тим када се пензионише.  Осећа се добро у Шпанији, без тескобе око питања идентитета. Прати вести, али више шпанску политику него политику у Србији. Језик зову „наш језик“; ћерка, глумица, давала интервјуе на нашем језику. Фонетске специфичности. Посећују Црну Гору, нешто ређе Србију; када деца бораве у Србији, Босни или Хрватској активира им се речник. На породичним окупљањима говоре енглески с браћом и сестрама из Америке, али и на шпанском јер Американци знају врло добро и шпански. Старији син је послушнији и више се труди да говори, а млађа ћерка мање говори, иако је у томе боља. Осећа да јој је ослабио српски, али га свеједно и даље говори јер живи с „нашим човеком“.

Разговор се води у стану.

 

(Колико дуго сте у Шпанији?)

 

СС: Од 1988.

 

(Због чега сте дошли?)

 

СС* Због посла. По образовању је челиста, студирала је у Америци; пред крај студија почела је да тражим посао, и неко јој је сасвим случајно рекао да постоји оркестар у Барселони који има аудиције. И тако је отпочела професионални живот у Барселони од 1988. године, а у мају 1991. се преселила у Мадрид.

 

(Брачни статус?)

 

СС* Када је дошла у Шпанију већ је била са својим мужем. Отац јој је из Панчева, мама је из Сплита, муж са Хвара, тако да не зна уопште шта говори, ни с њим, а камоли с децом.

 

(Како сте говорили са децом?)

 

СС* Када су били мали, трудили су се да се споразумевају с родбином, баком и деком. „Имали су доста експозиције нашем језику“. Сада комуницирају на шпанском, али они говоре и српски.

 

(Када су вам се родила деца, да ли сте муж и Ви донели конкретну одлуку о томе на ком језику ћете говорити с децом?)

 

СС* Хтели су да деца говоре српски језик свакако. Њен брат који живи у Америци ожењен је Американком, њихова деца знају српски језик. Чак и његова жена говори на српском, кад са свекрвом иде у шопинг. Сестра јој је у Немачкој, њен муж је Француз, њихов мали син исто говори српски. Нису хтели да дође до ситуације у којој деца морају да се споразумевају с родбином на страном језику.

 

(Да ли пратите вести на српском?)

СС* Прати из Србије и Хрватске.

 

(Да ли ваша деца знају ћирилицу?)

 

СС* Знају. Њена мама им је куповала књиге на ћирилици. Али не читају редовно. Мада се ни СС, откако је научила латиницу, не сећа да је уопште користила ћирилицу. Можда јој због англофилије у кући није неопходна ћирилица.

 

(Шта ваша деца кажу за себе, какав је њихов идентитет?)

 

СС: „Они су Шпанци – по понашању, по одгоју, по друштвеном животу“. Породица се иначе у попуности адаптирала на живот у Шпанији; СС није „носталгични гастарбајтер“, воли Шпанију.  Дошла је сасвим случајно и остала зато што јој се свиђа земља, није имала неке културне шокове. Не осећа се ни као гастарбајтер ни као странац, живи овде. Деца су свесна да нису сто посто одавде, али јесу Шпанци. Њен брат је тридесет година у Балтимору, а сестра јој је у Немачкој двадесет, сви имају децу.

 

(Када имате породична окупљања и кад дођу и „Американци“ и „Немци“, на ком језику говоре?)

 

СС* Са „Американцима“ енглески. Али се изненадила када је видела да мали нећак зна још и шпански. А мали нећак који живи у Немачкој говори четири језика. С татом немачки, с мамом српски, учио је енглески у школи, а једно време и италијански. „Што више језика деца говоре, то је боље“.

 

(Да ли сте имали утисак да је језички развој ваше деце успоренији него оне која уче само шпански?)

СС: Не.

 

(Терминолошко одређење. Шта је српски за вас и вашу децу?)

 

СС: Наш језик.

 

(Да ли гледати наше филмове?)

СС: Повремено ако ми неко препоручи.