Послушајте аудио снимак:
Кључне речи:
баба;
билингвална породица;
билингвални језички развој;
билингвално образовање;
билингвално окружење;
билингвизам;
брак;
везе са Србијом;
вера;
веронаука;
вишејезичност;
вршњачко окружење;
двојезична породица;
двојезични развој;
двојезично образовање;
двојезично окружење;
двојезичност;
деда;
дијаспора;
енглески језик;
заједница;
заједништво;
знање језика;
идентитет;
изложеност језику;
језик образовања;
језик окружења;
језички ставови;
језичко образовање;
комуникација међу децом;
комуникација с вршњацима;
комуникација с дететом;
корени;
крштење;
Мадрид;
мајка;
мали језици;
матерњи језик;
медији;
мешање језика;
мешовити брак;
навијање;
наставни приступ;
обичаји;
образовање;
образовна политика;
одржавање језика;
осећај припадности;
отац;
повратак у Србију;
порекло;
породица;
породична језичка политика;
породична комуникација;
породичне вредности;
посете Србији;
православље
празници
прве речи;
превођење;
предрасуде;
преношење језика;
пријатељи;
рат;
слава;
слика Србије;
социјализација;
спорт;
Србија;
тајни језик;
телевизија;
црква;
читање на српском;
шпански језик.
Наслов:
BDJVJF_MadridES_8.10.2024
Језик интервјуа:
српски
Држава:
Шпанија
Број саговорника:
2
Испитаник:
ЈБ
ДФ
Годиште:
1980.
2014
Пол:
женски
мушки
Земља рођења:
Србија
Шпанија
Место рођења:
Земун
Мадрид
Земља боравка:
Шпанија
Шпанија
Место боравка:
Мадрид
Мадрид
Генерација исељеништва:
прва
друга
Етничка припадност:
српска
шпанскасрпска
Верско опредељење:
Образовање:
високо
основно
Професија:
преводилац
Партнерски статус:
у браку
Језици комуникације:
шпански
српски
енглески
шпански
српски
енглески
Сажетак:
Разговор с мајком и дететом. Отац је Шпанац, син у основној школи. Син похађа билингвалну школу, на шпанском и енглеском. Билингвизам у школи и фокус на енглеском; син се истиче у спеловању на енглеском језику. Учи српски, мајци је незамисливо да дете не може да разговара с баком или тетком. Супруг Шпанац разуме српски и помало говори. Дечак углавном говори на шпанском, а у Србији на српском; меша језике. Претходне године је ишао у дневни боравак у Србији, васпитачица није приметила да није са српског говорног подручја. Доста добро разуме српски; чита на српском („Догман”, „Кућицу на дрвету”, „Дневник Шоњавка”); зна ћирилицу, али претежно чита на латиници. Мајка није инсистирала на учењу језика, када би наишла на отпор, повлачила се; за учење језика је кључно да се тај језик користи у породици. Немају пријатеље српског порекла. Била је један од суоснивача удружења „Иво Андрић” у Мадриду, од 2012; идеја је била да се направи културни клуб и да се деца међусобно друже. Син је ишао на часове српског и преко удружења, а и при амбасади. Сукоб у удружењу, први пут због филма „Кругови”; због таквих догађаја више није активна у удружењима овог типа. Културни садржаји на српском језику: сав телевизијски садржај се гледа у оригиналној верзији; дечак воли да гледа цртаће на српском и да гледа филмове на шпанском а да чита титлове. Употреба српског и шпанског у различитим комуникативним ситуацијама (љутња, навијање…). Мајка каже да више не зна где је кућа, од када су јој родитељи преминули. Дечаку је дом у Шпанији; шпански му је матерњи језик, некад тражи да му мајка прича на шпанском. Славе празнике обе културе (Божић, Ускрс).
Протокол:
Разговор се води у стану.
(Да ли у школи знају да сте ви из билингвалне породице и да ли због тога дете има посебан третман?)
ЈБ* Знају, нема посебан третман. У шпанском образовном систему посебан третман је реткост.
(Да ли је у породици била свесна одлука да гајите дете које ће знати два језика или је то природно?)
ЈБ* Њој је то сасвим природно, поготово када је имала бебу; како би се својој беби обраћала на другом језику? Такође јој је било природно и због фамилије јер би јој било незамисливо да њено дете не може да комуницира с њеном мајком, оцем или сестром.
(Да ли се догодило оно што се дешава с билингвалном децом, да спорије проговоре?)
ЈБ* Није, њен син је већ са две године проговорио али јесте доста мешао језике. Проговорио је паралелно. Као мали је највећи део времена проводио с мајком, иако је ишао и у колектив, вртић. Супруг је имао и разумевање и давао подршку.
(Како мама говори шпански?)
ДФ: Добро.
(А како ти говориш српски?)
ДФ: Мало, добро.
(Да ли волиш са мамом да причаш на српском?)
ДФ: Да.
ЈБ* Шпанци имају велики комплекс од тога да слабо говоре енглески и све је сада подређено томе, школе су билингвалне и форсира се само енглески.
(Да ли се дружите са људима који говоре српски?)
ЈБ: Баш слабо.
(Да ли имате приступ нашем ТВ програмима?)
ЈБ* Имају ЕОН, гледају спорт.
(За кога навијате?)
ДФ: За Ђоковића.
(На ком језику навијаш?)
ДФ: На шпанском некад, некад на српском.
(А за кога навијаш у фудбалу?)
ДФ: За Реал Мадрид и за Црвену Звезду.
(Да ли би волео некад да живиш у Србији?)
ДФ: Можда.
(Терминолошко одређење језика?)
ЈБ* За њу је то матерњи језик, везује се за етимологију саме речи – матерњи од мајке.
(Избор имена за дете?)
ЈБ* Било им је тешко да изаберу име за сина, веома је мало имена која у оба језика исто звуче. Онда су направили једну малу анкету међу Шпанцима и они су рекли да изабрано име одлично звучи.
(Ако твој син реши да ожени рецимо Аустријанку, шта ће онда бити с језицима са аспекта очувања српског идентитета?)
ЈБ* Оставићемо њему да изабере. Идентитет доживљава на личном плану, то је део ње, део њега, то је његова породица. Важно јој је да син међу Шпанцима остави лепу слику о Србима. Никада није имала лоших искустава са Шпанцима, никада је нико није попреко погледао, ништа од тога.
(Да ли имате неке породичне ритуале којима држите баланс два идентитета, на пример обележавање верских празника?)
ЈБ* Прослава Божића је нешто свето; имају један бадњак који сваке године изваде. Славе и Три краља, као и Ускрс, фарбају јаја.
Прошле године су сину на веронауци рекли да напише нешто о неком свецу и он је хтео да пише о Светом Сави.