Наслов:

BDJV_ViennaAT_3.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

ЈСС

Годиште:

1984.

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Врбас

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

Дошла је у Аустрију 2015. године, није знала ниједну реч немачког. Достигла је ниво Ц кад је млађа кћи имала три године. Сада учи и полаже испите на немачком језику, није још као матерњи. Муж и она упознали су се у Београду, он је већ 15 година био у Аустрији. Није имала осећај да није добродошла у Аустрији, али јој је значило када чује српски језик. Старија кћи има 9 година, а млађа 7.

Обе имају српска имена која су истовремено и међународна. Језик је за њу идентитет. Ради у „Просвјетиној Причаоници” са децом од три до осам.

Кћерке јој проводе 7-8 сати у школи где говоре немачки, када их узме одмах прелазе на српски. Чак и међу собом говоре српски, једино када се играју школе говоре на немачком. Старија кћи пише и чита ћирилицу. Млађа сад креће у школу, не жели да је засад оптерећује ћирилицом. Читала им је песме Змаја, Десанке, Војислава Илић…. Сматра да је двојезичност велики плус. Сећа се да је прочитала да деца која су од почетка двојезична мало заостају у почетку у немачком језику, али у трећем разреду буду чак и боља од оних којима је немачки једини језик. Код куће говоре само матерњи. Деца иду у Србију  три пута годишње, говоре само српски. Мајка је из Војводине, отац из ваљевског краја. По повратку кћерке доносе и неке речи које су застареле или неправилне изразе. Српски им је одличан, за мајчин немачки кажу да није баш тако добар.  Супругов немачки је одличан али не мари за нагласак. Оца исправљају чак и за српски. Са свом децом с којом се играју а која говоре српски. На ТВ у 90 % случајева гледају програм на српском. Читају на немачком јер морају да прочитају једну, односно две књиге месечно.  Мајка све што чита набавља из Србије. Стално чита Свето писмо, највише религијске књиге. Задовољна је културном понудом.

Мајка нема аустријско држављанство, отац и кћерке имају. Није хтела да млађој кћери, којој је то било понуђено због успеха на језичком тесту, немачки буде одређен као матерњи језик. Свима им је српски матерњи језик.

Разговор се води у ресторану:

 

(Да ли сте знали немачки када сте дошли у Беч?)

 

ЈСС* Није знала апсолутно ниједну реч.

 

(Како сте се сналазили?)

 

ЈСС* У почетку само са енглеским. Онда је уписала курс немачког овде. Сад је на Ц1 нивоу, ради на немачком, пише.

 

(Шта радите тренутно?)

 

ЈСС* Полаже испите на немачком на усавршавању за педагога. Немачки јој још увек није на нивоу матерњег, српски јој је ближи.

 

(Ваш супруг је Аустријанац?)

 

ЈСС* Не, Србин је.

 

(У кући говорите српски?)

 

ЈСС* Да.

 

(Да ли сте заједно дошли овде?)

 

ЈСС* Не, упознали су се у Београду, а он је овде живео неких петнаестак година пре тога. Кад је дошла овде увек је била срећна када би негде чула наш језик, онда би се осећала сигурније, али није никада имала неких непријатности.

 

(Да ли вам је то ублажавало носталгију?)

 

ЈСС* Баш јој је значило. У почетку је умела да каже да идем у продавницу, знала је да ће тамо бити нека наша која ће јој помоћи. Кад год би чула наш језик одмах би се окретала.

 

(Ко је био ваш мотив за долазак овде?)

 

ЈСС* Да буде са супругом.

 

(Да ли сте се Ви и супруг договарали око тога да ће Вам деца бити двојезична?)

 

ЈСС* То није било питање, то се одмах знало из више разлога: један је да очувају наш језик и идентитет, а други је тај што она у том моменту није ни знала немачки језик. С децом сада разговарају на српском језику.

 

(Ви предајете српски. Да ли можете да нам наведете неке од случајева грешака у српском језику коју праве овдашња деца?)

 

ЈСС* Нашу граматику комбинују половично с немачком граматиком и кажу две речи на српском, па три на немачком, или пак праве српске речи од немачких речи. На пример, на немачком се доручак каже „фруштук“, а они кажу „хоћу да фруштукујем“.

 

(С којим узрастом радите у просвети, како изгледа настава?)

 

ЈСС* С најмлађом децом, од три до осам година. Ту има деце којима је српски други, трећи, или четврти језик. Деца свакако много лакше уче српски језик него одрасли. Часови су два пута недељно по сат и по. Раде кроз игру оно што знају у вртићу на немачком, то раде с њима на српском. Нпр. дани у недељи, месеци у години и слично,  а касније колегиница ради са школском децом ћирилицу, писање, све остало. Часови су викендом. Баш се види напредак код деце, има децу која су код ње на програму четири године.

 

(Да ли имате осећај да оптерећујете своју децу тиме што су двојезична?)

 

ЈСС* Не, мисли да им је то велики плус.

 

(Да ли су вам у школи рекли да треба да говорите на српском или на немачком?)

 

ЈСС* Овде се на свака три месеца обављају разговори о дететовом развоју у школи, њима су рекли да код куће причају само матерњи језик како би научили српски, а немачки ће научити и знаће га боље него родитељи. Иначе буде још теже после, ако родитељи који не знају добро немачки почну да уче децу немачком пре вртића.

Овде у школи деца имају апликацију где бележе које су књиге прочитали и свака књига носи одређени број поена; то се рачуна касније за оцену.

 

(Где купујете књиге на српском?)

 

ЈСС* У Србији, доносила је из Србије.

 

(Да ли ваша деца знају нешто о историји?)

 

ЈСС* Не пуно. Старија ју је једном питала шта је то Југославија и како је то било лепо некада кад смо сви били једна земља, а сада смо сви раштркани. Објаснила јој је, али без много детаља о историји. Још увек их нисам оптерећивала чињеницама о ратовима. Било је интересантно када је скоро дошла из школе и рекла мајци да је неко рекао „Косово није Србија, то је Албанија“, на шта је она почела да плаче и рекла да је Косово Србија.

 

(Да ли међу пријатељима имате неке које говоре другим језицима?)

 

ЈСС* Има доста пријатеља који причају на немачком, имају и Аустријанце пријатеље, имају и наших, то је измешано.

 

(На ком језику се емоционално изражавате, навијате, псујете…?)

 

ЈСС* Питала је ћерке за кога ће навијати. Оне кажу; „Па мама, где живимо, за Аустрију, наравно“.

 

(Да ли сте задовољни културном понудом на српском овде?)

 

ЈСС* Јесам. Има пуно дешавања у последње време. „Просвјета“ организује доста гостовања историчара, глумаца, писаца, трибине… Црква, такође. Долазе етно групе, увек се тражи место више.

 

(Да ли имате аустријско држављанство?)

 

ЈСС* Она нема, супруг има, ћерке су га добиле. Било јој је важно да ћерке имају држављанство зато што постоје одређене позиције где могу да раде само људи са аустријским држављанством.