Наслов:

BDJV_ViennaAT_27.6.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

2

Испитаник:

НЛ

ЂД

Годиште:

1975.

2007.

Пол:

женски

женски

Земља рођења:

Србија

Србија

Место рођења:

Зрењанин

Београд

Земља боравка:

Аустрија

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

разведена

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

Примарни разлог зашто је дошла у Аустрију јесте ЛГБТ оријентација испитанице и оца њене кћерке, питање односа заједнице према њима и политичко неприпадање. Он је програмер. Дошли су 2015, прво у Доњу Аустрију. Кћи је прва два разреда завршила у Србији, али су је овде вратили две године уназад. Учитељ у боравку се плашио да ли ће га разумети. Политички ставови у Доњој Аустрији такође им нису одговарали, конзервативни су, па су се преселили у Беч. Мајка сматра да постоји расистички и ксенофобни однос према њима, сумња, нпр. када је код лекара, да ли они можда „штеде“ на њима кад су терапије у питању итд. Не дружи се по клубовима ни она ни кћи, мајка је певала у антифашистичком хору који је интернационалан и планира да настави. Што се позоришних представа тиче, сматра да је мало шта њој интересантно, али да је тешко угодити свима, јер је много људи из Србије овде. Њен круг је интернационалан, радни језик јој је енглески, али и немачки зна јер јој је неопходан. Поготово за убудуће (иде на обуку за психотерапеута).

Кћи је завршила енглеско-немачку школу, 60 % часова на немачком, 40 % на енглеском. Планира да студира медицину у САД или Великој Британији , управо да би избегла дискриминацију. У Србију одлазе редовно.

Кћи каже да јој се српски погоршао, не осећа се природно на српском. Не би могла неке ствари које је учила у школи (нпр. фотосинтеза) да исприча на српском. С вршњацима говори на немачком, осим када је у Србији.

Разговор се води у кафићу.

 

(Колико сте дуго у Бечу и који су били ваши разлози да напустите средину где сте рођени, школовали се, имали каријеру и слично?)

 

НЛ: „Примарни разлог је била неизвесност по питању будућности због тога што припадамо једној мањини, и отац моје ћерке и ја припадамо ЛГБТ популацији и нисмо хтели да наша ћерка одраста у једној земљи где је све неизвесно. Нисмо хтели да бринемо о томе како ће друштво утицати на став нашег детета и како ће наши животи изгледати касније. То је тешко искомбиновати у Србији и то је био наш примарни разлог доласка. Такође, ту је политичко неприпадање и идеја да ће нам овде бити боље.”

 

(Да ли овде постоји подршка у школи за децу која не говоре немачки?)

 

НЛ: „Формално да, али у ствари не.”

 

(Како ти је било у школи кад си дошла?)

 

ЂД: „Већ у Србији сам почела да имам часове немачког, тако да сам нешто знала кад сам дошла, а у школи је било пуно деце која су говорила српски.”

 

(Колико си ти знала немачки језик када си дошла?)

 

НЛ: „Можда А2, 2019. сам дошла до Ц1, али и дан-данас не могу да користим немачки на истом нивоу као енглески.”

 

(Како се осећаш када користиш немачки језик?)

 

НЛ: „Нисам тако сигурна као на српском.”

 

(Да ли ти је немачки језик неопходан за посао?)

 

НЛ: „Сада за психотерапију ће бити, мораћу да радим целу праксу на немачком језику, то је велики изазов за мене. Лакше је са енглеским и то олакшава живот, али за ову врсту ангажмана тј. за психотерапију неопходно је имати праксу у некој институцији на немачком. Ја студирам сада на немачком”

 

(Код куће разговарате на српском?)

 

НЛ: „ Да, али ја бих волела да вежбам немачки, било би ми најлакше са њом да вежбам.”

 

(У којим ситуацијама говориш немачки, а у којим српски?)

 

ЂД: „У породици разговарамо на српском, а са друштвом искључиво немачки.”

 

НЛ: „Њена два најбоља пријатеља су из Црне Горе и причају на немачком, Када дођу код нас мени кажу нешто на српском, а онда се окрену њој и причају на немачком.”

 

(Како се твој српски језик променио током боравка овде?)

 

ЂД: „Заборавила сам да пишем ћирилицу.”

 

(Шта ти мислиш да ли ће ти ћирилица бити потребна у животу или не?)

 

НЛ: „За мене ћирилица има више димензија: једну негативну, у смислу политичке злоупотребе, и идентитетску, позитивну.”

 

(Колико често идете у Србију?)

 

НЛ: „Три до четири пута годишње, лети останемо по две недеље.”

 

(Да ли ти је проблем када у Србији треба да пређеш на српски језик?)

 

ЂД: „Није ми глупо само ми је чудно, не осећам се природно.”

 

(Какав је твој став према српском језику и да ли сматраш да може да ти буде користан у животу?)

 

ЂД: „Мислим да је корисно јер је добро знати још један језик.”

 

НЛ: „Мени је баш важан, када одем у Београд ја се изложим језику, нисам ни знала колико ми језик значи за идентитет. Мислим да сам бежала од свог идентитета, па и од језика, али када сам дошла овде, схватила сам да ми језик баш фали. Нас две овде идемо на представе на српском језику, купујемо карте унапред, волимо то.”

 

(Да ли овде имате представе и културна догађања на српском језику?)

 

НЛ: ”Понуда је више комерцијална него квалитетна, није оно што мене занима. Има један биоскоп у 16. бецирку, где живе наши људи, он има разне домаће филмове.

Постоји једна посебна категорија, а то зовем гастосграм – то су инстаграмерке гастарбајтерке, друга или трећа генерација; врло су критички настројене, најпознатије су једна из Црне Горе, друга из Србије и оне живе овде.”

 

(Да ли има сличних иницијатива као што је она за хор, у коме си певала, „29. новембар“?)

 

НЛ: „Има позориште гастарбајтера, постоје клубови.”

 

(За кога навијате у спортским надметањима?)

 

НЛ: „Буде ми драго ако прође неко од бивших југословенских. На Песми Евровизије навијамо за наше, за Констракту сам баш навијала. она ми се свидела.”

 

(На ком језику сањаш?)

 

ЂД: „Некад сањам на енглеском.”

 

НЛ: „Ја само на нашем.”

 

(Како називате српски језик?)

 

ЂД: „Матерњи.”

 

НЛ: „Матерњи. Овдашњи термин је наш.”

 

(На који начин се овде манифестује расизам и ксенофобија?)

 

НЛ: „Не може човек с нашег поднебља да има потпуни ауторитет као што може да има неки Француз, рецимо. Они тога нису свесни, али то се свуда осећа. Моја ћерка планира да студира медицину, ја сам јој предложила да иде у Енглеску или Америку, како би то избегла.”