Наслов:

BDJV_ViennaAT_2.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

3

Испитаник:

ДБ

АБ

ФБ

Годиште:

1973.

1998.

2000.

Пол:

женски

женски

мушки

Земља рођења:

Југославија

Аустрија

Аустрија

Место рођења:

Добој

Беч

Беч

Земља боравка:

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

разведена

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

Мајка  је дошла у Аустрију  1994. усред рата у Бих. Учила је српскохрватски у школи, који је био под великим утицајем хрватског. Дошла је као избеглица, удала се за Аустријанца, после 4 године родила је прво дете, кћерку. Није знала немачки, споразумевала се помоћу енглеског. С првим зарађеним новцем уплатила је курс на Гетеовом институту, а преселила се у заједницу у којој се говорио стандардни немачки језик да би га научила. За два месеца је и проговорила и почела да пише, а за шест месеци била је на нивоу Б2. Са завршеном медицинском школом одмах се овде запослила, ДИФ је уписала 2004, а сада ради мастер из области Public Health. На факултету језик није био проблем, а мастер је у великој мери и на енглеском.

Син је учио руски, поред енглеског, немачког и српског. Деца су ишла у Монтесори школу, врло заступљену у Аустрији.

Деца са оцем говоре на немачком. Отац је покушао да учи српски. Син је у јаслицама био окружен немачким и није желео да одговара мајци на српском. Син каже да није баш хтео да говори босански кад је био мањи. Мајка каже да се у то време није смео чути други језик до немачки. Кћи – сад је другачије.

Између кћерке и сина БХС је био „тајни језик“

Пре су, до пред крај средње школе, ишли често у Босну. Син зна ћирилицу, преко руског језика. Кћи је учила ћирилицу. Сада чита На Дрини ћуприја на немачком, а после би желела и на српском, али није могла да је нађе онлajн на српском.

Син жели да говори, не и да чита српски.

Мајка се у погледу говорног језика више не уклапа у средину из које је дошла.

Син живи у близини, кћи исто у Бечу, али даље. Живе са својим вршњацима. Кад се виде после неколико дана, са сином одмах говори српски, са кћерком немачки.

Мајка сматра да деца говоре српски различито – син више обраћа пажњу на правилност, кћи говори ноншалантније.

Деца сматрају да је мајчин немачки одличан.

Српских школа за учење језика нема, осим при цркви.

За мајку је српски породични језик, матерњи језик деце је немачки.

Разговор је вођен у стану.

 

(Како сте и из ког разлога дошли у Аустрију?)

 

ДБ: „Долазим из Добоја, удала сам се за Аустријанца и након четири године родила се моја ћерка. Учила сам српскохрватски и босански. Ја сам са ћерком причала на српскохрватском а она је након неког времена почела да учи немачки.”

 

(Да ли сте знали немачки када сте дошли овде?)

 

ДБ: „Нисам; енглески сам учила и енглески сам знала. Први курс немачког језика је био преко добротворне организације која и данас постоји и зове се Helping Hands; у то време је било јако тешко, јер су у учионицама били људи све три нације и религије. Агресија је била велика, нисам остала ни сат времена, напустила сам након 45 минута. Тада курсеви језика преко добротворних организација нису били добро организовани и не могу да се пореде са овима данас. С првим парама узела сам курс на Гете институту и на универзитету.

Отишла сам у комуну, у заједницу, где нас је било троје: два мушкарца и ја. Намерно сам изабрала људе који причају Hochdeutsch, хтела сам да научим немачки и одвојила сам се од својих. Живела сам у Бечу у 16. бецирку. Данас су у 16. бецирку само мигранти, поготово Сиријци.

У то доба су били само Босанци и ја нисам могла на том месту да научим немачки, а на курсевима је била велика тензија. Б2 сам научила за шест месеци.

Проговорила сам и почела да пишем у року од два месеца, тада сам имала 23 године.”

 

(Да ли вам је у послу било неопходно познавање немачког језика?)

 

ДБ: „Јесте, само што то у мојој струци није толико битно. После Другог светског рата је постојала таква конекција да су људи са бироа доле долазили на биро овде. Постоји пројекат где се људи из целога света долазе доводе овде да би радили у пословима везаним за негу. Много је теже за старије људе зато што када смо млађи много брже научимо и језик и положимо разлику предмета за нострификацију дипломе.”

 

(Када сте се упознали са својим супругом, да ли сте више разговарали на немачком или на енглеском?)

 

ДБ: „На немачком од првог дана, ја сам тада овде била већ две године.”

 

(Како сте се осећали на факултету што се језика тиче?)

 

ДБ: „Иако је мени интересантан немачки, енглески је лаганији. Од 2006 је интензивно почео енглески да се учи и на факултетима овде.”

 

(Којим језицима ви владате? – питање за сина прве информанткиње)

 

ФБ: „Руски, енглески, немачки, српски.”

ДБ: „Овде су у основној школи помешане све генерације и њих двоје, нема везе што су различито годиште, били су у истом разреду.

Основна школа где су они ишли је скроз алтернативна, без оцењивања, Монтесори програм и слично. Монтесори метод је овде доста заступљен.”

 

(Како сте ви разговарали у кући са својим супругом кад су деца рођена?)

 

ДБ: „Са супругом на немачком а с децом на српскохрватском.”

 

(Да ли сте имали свесну одлуку да ваша деца буду двојезична?)

 

ДБ: „Прочитала сам у некој књизи да је боље двојезично одгајање деце. Било је тешко! Поготово са сином нарочито када је кренуо у јаслице. Тада није хтео да јој одговара на српском, она је била упорна.”

 

(Како сте се ви осећали поводом тога што имате две могућности да кажете исту ствар?)

 

ФБ: „Кад сам био мали више сам причао немачки.”

 

ДБ: „Раније је много ређе могао да се чује било који други језик сем немачког на улици, у превозу и слично, то је била велика табу тема.”

 

(Да ли сте у разредима имали неку интернационално друштво где су људи код куће говорили неки други језик?)

 

АБ: „Имала сам неколико другова и другарица из Турске, али смо између себе увек причали на немачком, а овде у Бечу нисам имала неког са ким бих причала на српскохрватском, само у Добој кад одем.”

 

(Да ли имате неку корист од тога што сте вишејезични?)

 

АБ: „Током распуста смо ишли код баке и деке у Добој и тамо смо имали друштво, до седмог разреда смо увек ишли доле и имали смо друштво. Сада више немамо баку и деку па идемо једном годишње.”

 

(Да ли знате ћирилицу?)

 

ФБ: „Да, јер сам учио руски.”

 

АБ: „И ја сам научила кад год бих ишла код баке имала сам једну учитељицу са којом сам учила.”

 

(Када сте били деца да ли сте имали неке књиге или сликовнице на нашем језику?)

 

ДБ: „Моја мама им је увек читала; на пример песме Десанке Максимовић, овде није било толико књижара то се тек сада отвара. А На Дрини ћуприја су рецимо читали на немачком језику.”

 

ДБ: „У последње време језици нису више табу тема и могуће је напољу причати на другим језицима па и на српском.”

 

(Какав је био став учитељице и управе у школи у односу на језик којим се говорило у кући ваше деце?)

 

АБ: „Они су на основу нашег акцента који имамо у немачком језику знали да код куће разговарамо на српскохрватском.

ДБ: „Већ на основу мог имена могу да претпоставе одакле сам; можда је у вртићу васпитачица покушавала да сугерише у вези са језиком.”

 

(Какав је ваш српскохрватски, да ли се поправио, или се можда покварио?)

 

ДБ: „Једна комшиница у Босни је рекла за мене: – А то је она што је заборавила наш језик! Тада ми је постало јасно. Вероватно ми фале речи; мој српскохрватски није напредовао, штавише због других језика је запостављен и то не толико због дружења, јер када се састанем са својим пријатељицама ми упражњавамо БСХ”

 

(Зашто сте дете одвели у хрватску школицу да ли је то због тога што није постојала српска или босанска школица?)

 

ДБ: У то време је постојала само хрватска школица, покушали су  да организују нешто и на босанском и на српском али нису успели, није било заинтересованих. Сада постоји преко цркве нешто.

 

(Какав је ваш верски и етнички статус?)

 

ДБ: „Крштена одрасла у комунизму, без знања да сам ја Српкиња, етнички сам Босанка.”

АБ: „Ја сам се родила у Аустрији, али мама ми је из Босне, то додам.”

ФБ: „Ја бих рекао да је пола-пола.”

 

(Да ли пратите музику, позоришта и филмове на српско-хрватском?)

 

ФБ: „Био је један фестивал и приказали су српске филмове. Слушао сам и музику, један хипхопер, Едо Маајка се зове, Дубиоза… ”

 

 

 

(Како бисте назвали српскохрватски?)

 

ДБ: „Матерњи за мене, а за децу породични.”