Наслов:

BDJV_MadridES_5.10.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Шпанија

Број саговорника:

1

Испитаник:

СП

Годиште:

1979.

Пол:

мушки

Земља рођења:

Југославија

Место рођења:

Краљево

Земља боравка:

Шпанија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски
енглески
немачки
француски
македонски

Мешани брак са Шпанкињом; двоје деце (шест и три године). Рођен у Србији, дошао у Шпанију 2008, где је завршио мастер. Језик породичне комуникације је шпански; с децом говори искључиво на српском, али она говоре на шпанском. Мајка Шпанкиња учи српски. Шпански у почетку учио у Институту Сервантес, било му је потребно годину и по дана да осети сигурност у језику. Ради за спортски журнал (Diario, El País) на енглеском, свом трећем језику; прати амерички професионални спорт и голф. Српски му је важан у послу јер има доста Срба професионалних спортиста. Децу не жели да „мучи“ граматиком, већ да правилно изговарају гласове и акцентују. Има књиге из школе у Лозани, наслеђене од братовљеве деце, задовољан је њима, прилагођене су деци која уче српски као  други језик. Деца иду у Србију барем једном годишње, а његова мајка долази барем два пута годишње. Деца одговарају на српском када хоће да га придобију за нешто; српски говоре сат-два дневно; у школи су до 17 часова, тако да толико остаје. Чита им причице пред спавање, имају и буквар који је ћириличан и латиничан, по 5-10 минута дневно. Омиљене речи џак, ђак, ђерам, певају песмице. Млађе дете, дечака, успављује с пет песмица свако вече („Ала је леп овај свет“, „Лаку ноћ децо“), старији слуша „Обојени програм“, „Боје“, „Аниматори“, „Атомско склониште“, „Вјештице“, Ју групу“. Воле цртаће на српском (гледају их једном недељно). Српски је „њихов језик“, матерњи је шпански; стратешки га говоре са оцем, то ће вероватно бити њихов „тајни језик“.

Разговор се одвија у паркићу испред школе.

 

(Који је разлог доласка у Мадрид?)

 

СП* Љубав. Супруга је Шпанкиња.

 

(Значи да је породица двојезична?)

 

СП: Да.

 

(Како се одвија ваш свакодневни живот, на ком језику?)

 

СП* На шпанском, између њих у породици, али он са децом разговара искључиво на српском, што мајка подржава.

 

(Да ли мајка учи српски?)

 

СП* Мајка не учи српски, али га с временом све више познаје.

 

(Како сте научили шпански?)

 

СП* Био је у Шпанији 2008. и 2009. године и тада је почео да учи; одржавао је свој шпански језик, али је он патио због француског, пошто је у међувремену живео у Француској; при повратку у Шпанију кренуо је у званичну школу и положио званичне тестове које они траже.

 

(Какве званичне тестове?)

 

СП: На Институту Сервантес.

 

(Када сте били сигурни у своје знање језика?)

 

СП* Био је сигуран одмах, али да постане сигуран у себе професионално требало му је сигурно једно годину дана, зато што је радио на шпанском. Пише на енглеском, његов основни језик је енглески.

 

(Радите за новине или сте freelancer?)

 

СП* Елпаисово издање, као спортски журнал, амерички професионални спортови, уска специјалност голф.

 

(Да ли вам српски језик значи нешто у послу?)

 

СП* Наравно да значи због великог броја српских професионалних спортиста.

 

(Колико пратите оно што се дешава у српском спорту?)

 

СП* Прати преко интернета, као и медија и пријатеља. Радио је на Еуроспорту Србија.

 

(То значи да Вам је контакт с језиком непрекидан?)

 

СП: Константан.

 

(Како ћете то искористити код своје деце?)

 

СП* Планира да их не мучи с граматиком док им граматика заиста не буде затребала, ако буду ишли тамо или буду нешто хтели да раде тамо.

Његов концепт је био – школа и изучавање гласова. Идеја му је да их научи како правилно да изговоре ч, ћ, ж, џ, као и да правилно акценттују, а све што је вишег ранга препустиће школи, њима самима и њиховом интересовању. Његов брат живи у Лозани па користи исте материјале који они користе у српској школи тамо, одлични су.

 

(Да ли су ти материјали прилагођени деци која уче српски језик као други језик?)

 

СП* Јесу, прилагођени су, и по питању количине ствари које се обрађују, као и у приступу.

 

(Да ли деца имају неког у Србији код кога могу да оду и колико често иду?)

 

СП* Имају бабе и деде и иду редовно, барем једанпут годишње, остану барем две недеље.

 

(Да ли тада видите неку промену?)

 

СП* Да, највише се тад види промену, као и када његова мајка дође у Шпанију на по месец дана, то су моменти када највише напредују.

Интересантна забелешка: кад га људи питају да ли деца говоре с њим на српском, каже им да не причају никад, све док им нешто не затреба. Кад им нешто треба, када хоће да га смекшају и придобију, онда користе српски.

Иначе они разговарају са оцем на шпанском, а он им се обраћа на српском. Имају један стари буквар који је на ћирилици и на латиници и некад донесу сами и кажу „хајде да прођемо буквар“, временом су све научили, џак, ђак, ђерам, то су им омиљене речи.

 

(Имате ли неке песме за њих?)

 

СП* Има. Једна је „Зум, зум“, друга је „Чик погоди ко сам“, трећа је „У свету постоји једно царство“, четврта је „Тек што јутро зором почне“ и пета је „Лаку ноћ децо“, то се сваке ноћи чита.

 

(А наши филмови?)

 

СП* Прати, а има пријатеља који ради у позоришту, али још неће да их излаже толико јер тек уче о српској кинематолошкој култури. Имају једну сесију недељно када му они сами траже да гледају филмове на српском, на пример Душко Дугоушко са српском синхронизацијом, воле и Балтазара…

 

(Вама је српски матерњи језик, а Вашој деци?)

 

СП: Њима је српски њихов језик.

 

(Да ли Ваша деца покушавају међусобно да разговарају на српском језику?)

 

СП* Да, када су испред тате и покушавају да смисле неку заврзламу, то је стратешко коришћење језика.