разговор вођен у порти цркве, приликом фестивала хране Foodfest.
српски је учила у САД при цркви и добро га говори.
родитељи су се упознали у САД. са мајком је увек причала на енглеском, док је са оцем комуницирала искључиво на српском.
настава српског је била тешка али истовремено и забавна јер су се млади доста дружили. похађала ју је у цркви Светог Ђорђа, два пута недељно. у цркви су се недељом одржавали и часови веронауке, а петком увече фолклор. и њена деца су такође похађала исту наставу при цркви.
сматра да млади људи данас углавном немају довољно времена да се посвете настави наследног језика и културе и да их често занимају друге ствари као што је спорт и сл.
волела би да је више учила српску историју. настава се сводила на стицање комуникацијских вештина, књижевност се није обрађивала. иако зна да чита ћирилицу прилично то тешко ради.
расла је у српском окружењу и када је кренула у школу боље је знала српски од енглеског, али врло брзо је то надокнадила.
и она је са својом децом причала српски кад су били мали, али је пред почетак школе почела да комуницира на енглеском како би се уклопили у америчко друштво. и дан данас са њима говори енглески док њен муж користи искључиво српски.
има двојцу синова. старији син добро говори српски, а млађи разуме али не прича.
није често ишла за Србију. тек је старији син ишао пре пар година да упозна фамилију, а потом и она са њим 2019. године.
често је путовала по Америци послом. сматра да је енглески неопходан за посао у Америци, док јој српски у њеном послу никада није затребао али нада се да њеним синовима хоће.
волела би унуке да учи српски и да им преноси српску традицију и обичаје. има пријатеље и познанике треће, четврте генерације Срба који, иако знају обичаје и културу, не говоре језик и као одрасли га уче.
„Црква нас држи скупа као народ“.
када је окружена Србима и српским језиком дешава се да сања на српском.
„Иако ми српски језик није бољи (од енглеског) не бих рекла да ми је други“.
дефинише се као Српкиња. кува углавном српска јела.
