српски

САД

Мушки, Женски

Србија

Врањеши

САД

ИЛЛ

N/A

српска

православно

N/A

у браку

српски, енглески

AJ, XX i XY: opšta uvodna pitanja i biografski podaci….

AJ: učenje engleskog u Srbiji i u USA, kako se osećate

XY: posle nekog vremena postigne se plato (najčešće posle 4-5 godina i dalje nema napretka – language planing)

XX: naročito kada se stekne porodica, tada više nema vremena za učenje

XY: ima velikih emigrantskih zajednica koje nikada ne moraju da nauče engleski, ali to nije slučaj sa Srbima (hispanske zajednice, Poljaci… – imaju svoje TV i radio stanice, španski je i formalno svuda prisutan u javnom prostoru kao L2…)

XY i XX: po dolasku u SAD učili engleski na kursevima ESL-a koji su besplatni i dostupni svima od prvog dana, bez veze sa srpskom zajednicom (državni programi osnaživanja migranata na engleskom) ali je srpski maternji i jezik u kome se najbolje osećaju

Deca govore, čitaju i pišu; sin se trudi da govori „čist srpski“, često putuje u Srbiju i čita (trudi se da vežba ćirilicu); ćerka više koristi preključivanje kodova, ali srpski govori bez „stranog akcenta“

XY: škola je važna, obrazovanje i nastava na engleskom

XX: uvek smo insistirali da deca moraju da znadju dobro engleski zbog obrazovanja, ali smo uvek govorili da moraju da govore i srpski zbog baba i deda, imigrantski jezici ovde nema upotrebnu vrednost (čak ni španski)

AJ: da li ste insistirali da deca sa vama govore srpski?

XX: deca nikada nisu pružala otpor, a što se korekcija tiče, zavisilo je od trenutka, situacije, umora, …

AJ: kako su deca učila srpski osim sa vama?

XY: Jelena je naučila u Srbiji da čita i piše ćirilicu jer je bilo sramota od vršnjaka (ОТАЦ НАВОДИ ПРИМЕР: ситуација у којој је покушала у Београду да купи сладолед, али су сви називи били ћирилични, она је већ имала десетак година и било ју је стид да не помисле да је тако велика девојчица неписмена!)

XX: išli su u sprsku školu u Gračanici, ali im je bilo dosadno, sin je bacao domaće zadatke čim izađe odatle; ćerka je volela folklor i da ćaska sa drugaricama

XX: deca uvek među sobom govore na engleskom

AJ: kako biste želeli da govorite sa unucima?
XX i XY jednoglasno: na srpskom; babe i dede su najodgovornije za održavanje jezika i moraju da se trude više od roditelja

OD: da li ste se dogovarali kako da razgovarate sa decom?

XY i XX: došlo je spontano

XX: tužno je kad deca ne govore naš jezik, „moj baba je Bosanac“

JF: kada biste sada imali malu decu, da li biste ih upisali u srpku školu?

XY: samo do 5. razreda, naše škole nemaju infrastrukturne i obrazovne kapacitete za više obrazovanje

AJ: da li ste imali potrebu da održаvate kontakt sa Srbijom u smislu očuvanja „čistog“, standardnog jezika?

XY i XX: slali su nam knjige iz Srbije 

XX: deca prepoznaju i dijalekte (naše govore iz detinjstva) jer su im se deca u Srbiji smejaala, pa su se radili samo-korekciju

OD: da li deca srspki ne smatraju „svojim“ jezikom?

XY: škola pravi veliku razlliku

AJ: kako se predstavljate u novim situacijama, npr. na poslu i sl?
XY i XX: ne razmišljamo o tome; ovde to nije bitno; samo nas uvek pitaju odakle smo jer prepoznaju strani akcenat

BD: i dalje se osećate kao stranci?

XX i XY: uvek smo stranci 

AJ: za koga navijate kada igraju Srbija i Amerika?

XY i XX: svi uvek za Srbiju

OD: da li deca čitaju i slušaju srpski jezik?

XY: sin voli da čita na srpskom (ugl. ćirilicu); uglavnom sportske izveštaje, ali sporije…

XX: sada i u Srbiji svi govore engleski, tako da deca braći i sestrama u Srbiji pišu oni na engleskom, a iz Srbije odgovaraju na srpskom (translanguaging) – ubrzavaju komunikaciju

AJ: kako biste nazvali srpski u dijaspori…

XX: zavičajni, baba’s language

OD: da li se uglavnom družite sa Srbima ili imate mešovite kontakte?

XY i XX: dominiraju Srbi

JF: Amerikanci su drugačiji narod

1. ne samo sa Srbima nego i sa svim strancima iz istog podneblja, sa Balkana

BD: informacije o kulturi, književnosti iz Srbije…

XX: volim da čitam na srpskom, još uvek čitam „klasike“, ne poznajem dovoljno novije srpske pisce

BD: da li biste voleli da dobijate informacije ili da imate srpsku knjižaru?

XY: bila je srpska knjižara „Bubamara“, ali je propala

XX: volela bih da mogu da naručujem knjige iz Srbije, da imam elektronska izdanja i reading clubs, kao goodreads za srpsku književnost, da čitaoci ocenjuju knjige

XX: deca veoma malo znaju o istoriji, kulturi, bilo bi sjajno da se podigne neki portal za omladinu u dijaspori (Jelena: interaktivni)