Наслов:

AJJF_ViennaAT_1.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

НИ

Годиште:

1978

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Београд

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у вези

Језици комуникације:

српски
енглески

У Бечу живи 19 година, дошла је у потрази за даљим образовањем, професионалним напретком; није веровала да ће дуго боравити на немачком говорном подручју. Није знала немачки када је дошла. Студирала је на енглеском језику. Сада немачки добро говори; учила га је на интензивним курсевима при универзитету; не користи га често. Ради у међународној организацији и користи енглески. Људи с којима се дружи су са простора бивше Југославије или странци који нису Аустријанци. Није неопходно знати немачки да би се могло живети у Бечу. Осећа се непријатно када користи немачки; можда је то специфичност Београђана. Њен партнер је из Босне, користе српско-босанску варијанту; зову га наш језик, српски. Често иде у Београд, гледа телевизију. Нема децу; сматра да би родитељи требало да се труде да говоре на српском језику код куће, ако желе да деца говоре српски. Сматра да има  довољно културних дешавања; такође, има добру логистику (мајсторе). Постоје разлике између две врсте дијаспоре, старије и нове. Навија за Србију, за Звезду. Пише ћирилицом, сматра да је познавање оба писма богатство.

Разговор у музејској кафетерији, на отвореном.

(Како и када си дошла у Беч? Који су мотиви за избор Беча?)

НИ* У Бечу је 19 година, дошла је у потрази за даљим образовањем, професионалним напретком и новим искуством. Није веровала да ће дуго боравити на немачком говорном подручју.

(Какво је било твоје знање немачког по доласку овде?)

НИ* Није знала ништа. Студирала је на енглеском језику. Сада немачки добро говори, али га не користи често; говори га када мора. Ради на енглеском, а круг људи са којима се дружи су људи с простора бивше Југославије или странци који нису Аустријанци.

(Како си га учила?)

НИ* На интензивним курсевима на факултету.

(Да ли је немачки неопходан за живот у Бечу?)

НИ* Сматра да није. Ради на енглеском, у међународној организацији. Неки послови захтевају знање немачког, али постоји пуно послова који захтевају само енглески језик. Што се тиче администрације и осталих ствари ван посла, може без немачког, може и на српском. Чак је и писмо од универзитетске студентске службе добила на српскохрватском [БСХ]. Ако постави питање у банци на енглеском или немачком, они је преусмере на неког ко говори српски.

(Да ли ти је то у реду?)

НИ* Јесте, зато што није део тог система у потпуности, услед међународног посла. Прија јој, лакше јој је. „Не значи да је то добро, можда би било боље да морам да се потрудим, али је лакше“.

(Какав је осећај када користиш немачки?)

НИ* Незгодно јој је. Ретко га користи. Кажу да је специфичност Београђана да се осећају непријатно јер им немачки није перфектан, због тога често користе енглески. А заправо Аустријанцима прија како год говорите, само да је на немачком. „Ја се и даље осећам нелагодно када треба причам“.

(Да ли си приметила феномен језичке анксиозности код наших људи?)

НИ* Њен партнер је има; он је из Босне, дошао је касније, није имао директне сусрете са аустријским факултетом или администрацијом. Када партнер треба нешто да заврши на немачком, од ње тражи помоћ.

(На који начин би описала своју употребу српског језика?)

НИ* И даље често иде у Београд, зато што је близу. Најбољи пријатељи су јој исти као и пре доласка у Беч. Гледа и нашу телевизију, говоре српско-босански у кући. Већина пријатеља с посла је с простора бивше Југославије и с њима говоре „наш“ језик.

(А ван куће и приватног домена?)

НИ* Најчешће енглески, због посла у међународној организацији.

(Како ти се чини став наших људи према српском језику?)

НИ* То је важно за парове са децом. Родитељи би требало да се труде да говоре на српском језику код куће, ако желе да деца говоре српски. Ако се не ради у аустријском систему, нема бојазни да ће се нешто променити, јер се користи искључиво „наш“ језик. Да има децу, трудила би се да усвоје језик перфектно.

(Да ли постоје активности које за циљ имају очување језика?)

НИ* Постоји српски културни центар који нуди часове језика. пријатељица води дете на те часове. „Она се заиста труди, али мислим да му је немачки први језик“.

(Да ли има довољно културних дешавања, да ли имаш потребу за тим?)

НИ* Не, зато што често одлази за Београд. Клони се наших кругова, тј. „старе“ дијаспоре. Никад није била на Светосавском балу, због личности које га промовишу.

(Да ли видиш разлику међу нашим различитим заједницама у Бечу? Да ли се идентификујеш с неком од њих?)

НИ* Разлика постоји између заједница које су формиране 70-их и 80-их и чија су деца рођена овде, с њима нема превише заједничког.

(А заједница „нове“ дијаспоре? Да ли постоји?)
НИ* Можда постоји, али она лично не зна да постоји. Дружи се са особама које зна од раније.

(Да ли би неке установе могле на другачији начин да одговоре на потребе наших људи у Бечу?)

НИ* Мисли да има довољно садржаја, већ се приказују филмови и позоришне представе; „Осећам се делимично као код куће“. Ко жели, свакако може да користи ове садржаје.
Код наше дијаспоре јој прија и то што имају своју логистику [мајстори, лекари, зубари], то користи по потреби, јер и даље није део аустријског друштвеног система. Наше порекло није услов за избор, рецимо, има лекаре и Аустријанце.

(Како дефинишеш српски језик када о њему говориш?)

НИ* Углавном каже „српски“. Са особама из бивше Југославије каже „наш“. Некад каже српскохрватски. Са партнером исто каже српски. Не користи термин БСХ(Ц), разуме зашто је то тако, али звучи јој рогобатно. Само једна особа из окружења сматра да су српски и хрватски два различита језика, и он је Хрват.

(Како би требало да гласи термин за језик генерације која је овде рођена?)

НИ* Српски као матерњи језик.

(Да ли навијаш за Србију када игра против Аустрије или неког трећег?)

НИ* Навија за Србију, али више за Звезду.

(Да ли планираш повратак у Србију?)

НИ* Не; ако не мора, не би. Србија је близу, увек може да оде.

У Србији воли да буде кратко, док не почну да јој сметају ствари; смета јој понашање на улици, национализам, мањак перспективе. У Бечу се навикла на мир и ред.

(Да ли си укључена у нека дешавања у Србији, да ли пратиш ситуацију на друштвеним мрежама?)
НИ* Не прати.

(Да ли мислиш да би имала исти осећај комфора да не радиш за међународну организацију?)

НИ* Мисли да не; међународна организација даје стабилност, безбедност, бенефиције и комфор. Када је дошла овде започела је процес нострификације дипломе.
Сматра да се у Аустрији учи много лакше него у Србији, дају боље алате, а на крају можда имају и боље знање.
Пише ћирилицом. Свиђа јој се рукопис, уникатно је. Али верује у значај двописмености, то је вредно.

(Како се представљаш на одређеним скуповима?)
НИ* Каже да је из Београда.

(Где је кућа?)

НИ* Кућа је и овде и тамо, „Осећам се као да имам две куће“.