Послушајте аудио снимак:

Кључне речи:
Шпанија; досељавање; шпански језик; учење језика; културне разлике; породица; породична комуникација; одласци у Србију; прилагођавање; присуство српског; мешање језика и култура; школа српског језика; ћирилица; свест о језику; превођење; књиге; музика; кухиња

Наслов:

OD_MadridES_5.10.2024

Језик интервјуа:

српски, шпански

Држава:

Шпанија

Број саговорника:

1

Испитаник:

АВ

Годиште:

1990

Пол:

женски

Земља рођења:

Хрватска

Место рођења:

Бенковац

Земља боравка:

Шпанија

Место боравка:

Мадрид

Генерација исељеништва:

прва

Етничка припадност:

српска

Верско опредељење:

Образовање:

високо

Професија:

туризам

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски
енглески

Сажетак:

Информанткиња током апсолвентске екскурзије 2012. године упознаје будућег супруга, Шпанца. Две године касније прелазак у Шпанију, потом се и удаје за њега. Похађала је курс шпанског; супруг учи српски онлине и жели да деца знају српски, жели да нормално комуницирају с бабом и дедом, с којима и он има близак однос. Мама говори с децом српски, тата шпански. Деца су узраста 6 (дечак) и 2 године (девојчица); дечак разуме и одвраћа на шпанском. Одласци у Србију су редовни, комуникација се одвија на српском; адаптација на језик потраје око 2 дана.  На одржање језика имају утициј медији: музика, књижице. Информанткиња осећа недостатак матерњег језика, живе у мањем месту у близини Мадрида, нема никог с ким би у окружењу говорила српски. Жели да сачува свој идентитет

Протокол:

Разговор се води испред Калифорнијског центра у којем се одвија настава српског језика суботом.

 

(Како сте се обрели у Шпанији?)

АВ* Упознала будућег мужа Шпанца у Будимпешти 2012. године, 2014. су се венчали у Бургосу у Шпанију.

 

(Да ли сте тада говорили шпански?)

АВ* Разумела захваљујући теленовелама, али је прошла курс, с временом су са енглеског језика у партнерској комуникацији прешли на шпански, у моменту кад је схватила да је почела да размишља на шпанском. На курсу шпанског за странце остварила је ниво Б2. Иначе досад није радила, због деце.

 

(Да ли сте имали неки договор око употребе језика у кући и с децом?)

АВ* Договор је био да свако прича на свој језику, како би разумео бабу и деду на српском. Син је приликом поласка у вртић, с две године, почео да користи и шпански с мамом, уколико се нађу негде с другим људима (он види да мама разуме шпански). Кад му мама прича на српском, он све разуме. У кући истрајава на употреби искључово српског језика.

 

(Како тата комуницира с децом?)

[укључивање супруга који прича на шпанском]

АВ* До треће године на шпанском па на српском. Просте и једноставне речи тата такође уме да каже на српском. Учи у кући од жене, током путовања у Србије и онлајн курса (плаћени курс, може да га настави).

 

(Колико су вам важни одласци у Србију?)

АВ* Важно јој је, кад могу да скупе минимум девет дана одлазе; најмање два пута – у лето и за Божић или Ускрс. Такође имају и госте из Србије.

 

(Каква је комуникација деце с родбином из Србије?)

АВ** У почетку му треба мало времена, али се труди и после два дана се пребаци на српски. Прво му буде тешко и пита „мама, како се каже…“ Али потом успева и сам. Вероватно све то има, само му треба окружење. Чује се да нема вокабулар. Кћерка је још увек мала. Кад тата путује, онда и сину треба више времена (опусти се, пошто зна да је тата ту и да може да користи шпански с њим).

 

(Шта мислите да ће се даље дешавати са српским језиком? Децу ћете и даље доводити у српску школицу?)

АВ* Нада се да ће школица опстати, мада се прибојава јер је чула да се говори о томе да недостаје деце. У окружењу где живе, мање место у близини Мадрида, нема никог с ким би могла да говори српски.

 

(Да ли користите неке медије за децу?)

АВ* Музика на српском, књижице, цртани само ако му привлачи пажњу. Некад мама узме и књигу на шпанском, а онда док му чита заправо преводи на српски. Не користи садржаје са интернета, осим понекад цртане. У школици уче азбуку и то га буни (нпр. зашто стоји број 3, не схвата да је то слово „З“). Син зна латиницу, учитељица их помало учи ћирилици, то јој је драго.

 

(Да ли је напорно одржавати српски, долазити у школицу и сл?)

АВ* Засад није, треба им пола сата.

 

(Како одржавате комуникацију с родбином?)

АВ* Наредне недеље јој долази мама, а понекад дође и брат, који живи на Исланду и има сличну ситуацију. Син зна да бака не зна шпански и с њом прича, уз мале грешке, може да се споразумева. Мами је стало да тога да деца могу да комуницирају с родбином, с братом од ујака на Исланду. Планира да и кћерку упише у школицу кад дође време.

 

(Како се син обраћа кћерки?)

На шпанском. Она је такође почела да користи по коју реч на српском у обраћању мами, иначе с братом проговара на шпанском.

 

(Како Вама лично пада одржавање српског језика?)

АВ* Тешко је, прихвата да нема с ким да одржава језик, за ових десет година деси јој се да нешто не успева да каже јер заборави реч.

 

(Да ли Вам се променио лични идентитет?)

АВ: „Па није, покушавам да мешам српски и шпански, у причању с породицом.“ Супруг каже да понекад меша и у кувању, српска и шпанска јела (нпр. пасуљ са шкољкама).

 

(Питање за шпанског тату: зашто је важно да деца говоре и српски језик?)

Д: Веома је интересантно, пошто не ради исто мозак особе која говори само један језик, другачије функционишу неурони, два језика имају позитиван утицај на развој менталних капацитета.

 

(Да ли деца имају два идентитета?)

Д: Не, то је један идентитет, обликује се од два дела.