JV_SBPIL_2.9.2023a

Послушајте аудио снимак:

Кључне речи:
ћирилица; српски језик; Чикаго; родитеља; енглески језик; мешање језика; породична комуникација; заједница; очување језика; контакти са српском заједницом; губљење језика; шпански језик; породични посао; заједница; губљење језика; родитељи; контакти са српском заједницом; српски идентитет;

Наслов:

JV_SBPIL_2.9.2023a

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

Испитаник:

К-

А-

Годиште:

1980.

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Чикаго

Мајами

Генерација исељеништва:

прва

Етничка припадност:

српска

Верско опредељење:

православно

Образовање:

N/A

средње

Професија:

хотелијерство
туризам

предузетница
домаћица

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

Сажетак:

Истраживачица води два разговора, прво са К-, а потом са А- (од 9’7’’).

К- је у Америци од 2017. године. Муж је такође прва генерација исељеника, рођен је у Црној Гори. Венчали су се у Америци. Енглески јој је био солидан на почетку, али не може да се изрази на енглеском као на српском. На послу говори искључиво енглески, а српски код куће. С дететом (девојчица од 2 године) иде у амерички вртић, где је окружена само енглеским, али с татом и мамом говори само српски. Сматра да ће дете говорити српски онолико колико родитељи инсистирају. Када дете употреби енглески код куће, она је пита како би се то рекло на српском. Предност знања српског види у комуникацији с породицом у Србији. Користи ћирилицу и препознаје је као своје писмо. Планира да дете научи и ћирилицу.

А- је дошла у САД 2017. Супруг је рођен у САД, али је живео у Србији, па се потом вратио да иде на колеџ.

Она и муж дизајнирају дечију гардеробу (мајице, качкете, шешириће, дуксеве) са ћириличним логом и натписима на ћирилици и материјале за учење и игру на ћирилици. Велика заинтересованост. У породици се говори српски. Девојчица (од две године) највише говори српски.. Меша српски и шпански (васпитачице у вртићу су из Аргентине), али с родитељима говори српски. Инсистира на томе да са дететом увек у животу говори само српски. Жели да научи дете ћирилицу. Многе Србе мрзи да уче децу српски језик и писмо. Многа деце греше у падежима. Декларише се само као Српкиња.

Протокол:

Разговор се води на имању Српске братске помоћи у Илиноису, током Србијаде. Саговорнице држе штанд инспирисан ћирилицом. Истраживачица води два разговора, прво са К-, а потом са А- (од 9’7’’).

К-: У Америци је од 2017. године. Муж је такође прва генерација имиграната, рођен у Црној Гори. Венчали су се у Америци.

Енглески био солидан на почетку. српски и даље бољи јер не може да се изрази на енглеском тако добро као на српском. На послу говори искључиво енглески, а српски код куће, с пријатељима и генерално свуда у граду, нпр. у парку. Говори са својим вршњакињама на српском, али старија деца међу собом и ван куће говоре енглески, па кад се врате код родитеља наставе на српском. Стално се пребацују из једног језика у други.

С дететом говори само српски. Дете (девојчица од 2 године) кад се игра говори само на енглеском. Иде у амерички вртић, где је окружена само енглеским, али с татом и мамом говори само српски.

Не сматра да јој се српски покварио од доласка у САД, али када прича о послу ослања се на енглески. Њега повезује с послом па јој је тако лакше. Српски је мањкав само у том контексту.

Не гледају наш ТВ али прате наше новине и портале. Не посећују културне манифестације јер немају времена. Дете се дружи са доста српске дечице, на рођенданима и сл. Примећује да доста српске деце у тим годинама прича махом на српском са вршњацима, а у каснијим годинама прелазе на енглески.

Сматра да ће дете говорити српски онолико колико родитељи инсистирају. Када дете употреби енглески код куће, она је пита како би се то рекло на српском. Предност знања српског види у комуникацији с породицом у Србији.

С мужем се свађа на српском. Псовке у јавности су исто на српском.

Користи ћирилицу и препознаје је као своје писмо. Свуда пише њоме, па и на телефону. Много воли ћирилицу. Дете ће прво научити латиницу, тј. енглески алфабет јер је тежи, али планира да дете научи и ћирилицу.

А-: Дошла у САД 2017. Супруг рођен у САД, али цео живот живео у Србији, па се потом вратио за колеџ.

У породици се говори српски. девојчица (од две године) највише говори српски. Све васпитачице у вртићу су Аргентинке и она је изложена шпанском у разговору са њима, а енглеском на часовима. Меша српски и шпански, али с родитељима говори српски. Интерференција са шпанским, а не са енглеским. значај знања и одржавања српског због породице у Србији.

Инсистира на томе да са дететом увек у животу говори само српски. Деца не знају ћирилицу. Родитељи се не труде јер немају времена. Жели да научи дете ћирилицу. Многе Србе мрзи да уче децу и писмо и српски. „Деца се код многих фрљају с падежима”. Инсистира на српском и сматра да су родитељи главни кривци што српска деца не говоре како треба.

На српском се свађа и псује. Најбоље другарице у Мајамију су Српкиње. Муж и она окружени су углавном Србима, а она највише користи српски, али поједине колегинице користе енглески и шпански „тако да са њима причам страни језик” [енглески не доживљава као свој језик]. Декларише се само као Српкиња. Дете је за њу само Српкиња.

Имају мацу, Ејди (Ady). Име дала девојчица по васпитачици.