Наслов:

JF_LakeForestIL_3.9.2023b

Језик интервјуа:

енглески

Држава:

САД

Број саговорника:

1

Испитаник:

ЛС

Годиште:

Пол:

женски

Земља рођења:

САД

Место рођења:

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

енглески

Информанткиња ЛС је Американка италијанског порекла удата за Србина. Користи енглески, врло мало италијански. Муж је одрастао као једино дете у српској породици. Редовно је ишао у српску цркву и доживљавао заједницу Срба као своју породицу (српска заједница окупљена око цркве Св. Саве у Мерилвилу). За разлику од Италијана и других католика, Срби се везују за конкретну цркву. Има пријатеље из детињства које је упознао у цркви. Српски је са њим говорила само бака и тако је научио језик. Тада није било часова при цркви; сада деца могу да уче српски језик при цркви. Немају заједничке деце; он има троје деце од којих само најстарији син говори српски, а који је учио језик при цркви. Мисли да ће наредне генерације хтети да се врате коренима и да уче језике својих предака. Родитељи се труде да пренесу деци српске обичаје и традицију – коло, хор. Она је сада такође део српске заједнице. Једном до два пута годишње иде у Србију. Члан је организације „Наши Срби“ која се бави хуманитарним радом. Сваке године за Божић долази у Србију у храм Св. Саве.

Разговор се води у порти цркве Св. Василија Острошког.

(Ваш је супруг одраставо као једино дете у српској породици?)

ЛС* Јесте, али је црвкену заједницу доживљавао као своју породицу, редовно је ишао у цркву(српска заједница окупљена око цркве Св. Саве у Мерилвилу). То су радили његови родитељи, његова баба. И сама ЛС је схватила, одлазећи у цркву с њим, да је то његова заједница овде (за разлику од ње саме која није имала то искуство).

(Дакле, српска заједница се окупља око цркве?)

ЛС* За разлику од Италијана и других католика, Срби се везују за конкретну цркву. Тако је чак и ако се преселите. Наводи пример Карла Малдена (Младен Секуловић, глумац), који се преселио у  Калифорнију, а био је по пореклу члан заједнице Цркве св. Саве у Индијани, њен муж се с њим целог живота чуо телефоном. Такође наводи пример пријатеља који се преселио у Индијану, али је остао везан за „своју цркву“ овде. Не смета им што некад морају путовати дуго да стигну до цркве: „То је твоја црква, мораш ићи тамо“.  За њих је црква за цео живот, не мењају је. У другим заједницама, човек на службу може ићи у сваку цркву, а за овдашњу њихова црква има значај породичне. То је дивно, то су их преносиле бабе и деде. До данашњих дана пријатељују с толико много људи, срећу се и разговарају, подсећају се заједничких догађаја и ствари (она је за ту врсту сећања имала своју породицу, а овде је то „црквена породица“). Њен муж има пријатеље из детињства које је упознао у цркви.

(Кажете да су то пријатељи који нису говорили српски нити су га учили као деца?)

ЛС* У Америци је било важно да науче енглески. Код њеног супруга је баба била та која му је преносила језик, тада није било наставе српског, сад се почињу са часовима језика, сад је другачије, деца то желе, има их пуно, зашто не би научили кад је део њиховог наслеђа? Постоје заједнице, сад се може научити језик.

Немају заједничке деце. Он има троје деце (они су полусрпског порекла), од којих само најстарији син говори српски, а који је учио језик при цркви. Мисли да ће наредне генерације хтети да се врате коренима и да уче језике својих предака. ”I think everyone takes back to the roots.”  Сад и родитељи желе да деци  пренесу језик, свиђа им се та посебност, хтели би да науче. Мисли да ће деца и унучад имати више прилике за то, данас и онако многи желе да науче друге језике. Наводи пример своје кћерке која је студирала шпански. Интересантно јој је како се данас млади враћају својим коренима. Сматра да је важно то што су родитељи спремни да доводе децу у цркву, на активности којима се чува традиција (ношња нпр.) Није јој познато да се то дешава у другим заједницама (можда код Грка, али је већ код Италијана то, рецимо, веома ретко). Код Срба је много дубље, ту повезаност одржавају родитељи и бабе и деде. Свиђа јој се што Срби негују коло, хор, рецимо кад присуствује неком венчању види да сва деца умеју да играју коло. С почетка није разумела, сад схвата значај.

(Да ли сте и Ви то прихватили, осећате ли се сад и Ви чланом српске заједнице?)

ЛС* Да, једанпут-двапут годишње одлази у Србију, била је чланица хуманитарне организације Lifeline, под патронатом принцезе Катарине, сад је активна у Our Serbs (упућује на КС, која је дошла из Београда као мала, а сада већ низ година активно делује у овој организацији). Сарађују са црвком, с патријархом, с храмом Св. Саве, помажу људима тако што проналазе могућност да их обезбеде, купују им куће и подстичу их на самосталне послове. Не треба им новац нити ствари, мисија ове организације јесте да их учини независним.

(Имате ли осећај да у томе сарађујете с неким званичним инстанцама у Србији, с владом или на локалном нивоу, има ли нечега што мислите да би се могло унапредити?)

ЛС* Мисли да је важна економска подлога и та врста подршке, да људи могу нешто да производе и од тога живе, нпр. да организују кухиње и се купује код њих, о томе се могу наћи информације на интернету, као и вести у новинама. Сваке године о Божићу долазе у Храм св. Саве. Говори о сарадњи и с неким другим црквама у Београду и свештеницима (они им указују на породице које потребују помоћ). Суштину види у томе да се људима да прилика да нешто самостално раде и на тај начин буду независни од туђе помоћи. То је мисија њихове хуманитарне организације.