Наслов:

BD_SNOIL_10.9.2023

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

2

Испитаник:

БЛ

СЛ

Годиште:

1970.

2008.

Пол:

мушки

мушки

Земља рођења:

Југославија

САД

Место рођења:

Краљево

Чикаго

Земља боравка:

САД

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

разведена

непознат

Језици комуникације:

српски
енглески

српски
енглески

Разговор се води у Српској народној одбрани.

Испитаница је дошла у САД из унутрашњости Србије пре скоро 20 година због тадашњег момка, касније мужа. Енглески јој је био други страни језик, морала је да га учи. Најважније у учењу је наћи посао и живети и дружити се. Сленг је важан. Савладала је језик, сматра да је тешко проговорити.

Не труди се да изгуби акценат, поносна је на своје порекло.

Сину смета њен акценат, али она не жели да он буде ”Џон Смит”.

Драго јој је кад деца коју учи говоре са акцентом јер то значи да говоре још један језик.

Са сином разговара како кад – има ситуација када мора да говори енглески јер он има ограничен фонд речи на српском језику.

Одржава српски тако што се се дружи с нашим људима, чита књиге, штампу.

Активна је у у удружењу Жене САД (Women USA), жене с простора бивше Југославије

Помогла joj је ширина са студија књижевности.

Осећа се као свој на своме само на српском.

Енглески је увек други језик.

Сину се допада у Београду. Нема друштво у Србији

Учила би унуке српском.

Помогло би му у знању језика да више говори српски.

Каже да је српски њен матерњи језик, а синовљев је енглески.

Разговор се води у Српској народној одбрани. Информанти су мајка и син. Мајка је прва генерација.

 

(Када сте дошли у Америку и зашто?)

 

БЛ: „Дошла сам пре скоро 20 година јер је мој тадашњи момак живео овде.” Енглески јој је тада био други језик, први јој је био француски, тако да њено знање енглеског, нарочито граматике, није било савршено.

 

(Шта Вам је у учењу језика највише помогло?)

 

БЛ* У учењу енглеског језика највише помаже када се нађе неки посао на ком морате да говорите тај језик. Најважније је наћи посао и дружити се. Било јој је јако тешко у почетку, јер није то само питање језика, већ и питање сленга, нарочито са различитим етничким групама. Прве две године по доласку радила је у робној кући и за те две године је врло добро савладала говорни енглески. После је све ишло својим током.

 

(Шта бисте сада рекли некоме ко долази сада овде без знања језика?)

 

БЛ* Рекла би да је то јако тешко. Ради с билингвалном децом у школи и сматра да је јако тешко да се проговори страни језик. Чини јој се да је лакше да почну да пишу него да проговоре. Посебно је тешко за оне који долазе после факултета, док млади, до 15-16 година, јако брзо уче. Они немају акценат, док старији не могу да изгубе акценат ма како се трудили. Каже да се она и не труди у том погледу и да јако воли да истиче да је из Србије.

 

(У којој мери је неопходно да се зна енглески да би се овде живело?)

 

БЛ* Не мора се знати енглески језик. Постоје људи који су овде дошли јако млади, населили се у крајевима где је била индустрија и они никада нису научили енглески језик. То су људи који су увек радили за наше а онда су им њихова деца преводила, тако да данас, у својим седамдесетим годинама, имају веома лимитиран речник.

 

(Шта каже Ваш син, колико Вам је енглески добар?)

 

БЛ* Смета му њен акценат. Као и сви тинејеџери, покушава да се уклопи, али она не жели да он постане ”Џон Смит”. Тражи да му име правилно наглашавају. Објашњава му да је лепота језика у различитости. Ко год има акценат јесте знак да говори још неки језик.

 

(Да ли предајете деци у основној или у средњој школи?)

 

БЛ* Предаје у middleschool и highschool. Сада има пуно контакта с децом која долазе из Украјине и Русије. Нека знају енглески јако добро, а нека скоро ништа. Предаје им језик као други језик. С њима боље комуницира него неки Американац јер иако не зна руски, разуме шта хоће да кажу.

 

(Како вас двоје разговарате код куће?)

 

БЛ: „Како кад.” Труди се да говори с њим на српском, али постоје ситуације када нешто жели да брзо објасним, а пошто он нема довољан фонд речи, користи енглески. Каже му: „Немој ми одговарати на енглеском”. Често пита за неку реч јер није имао ситуацију у којој би је раније научио. Понекад се син брине да има акценат у енглеском јер код куће говоре српски.

 

(Завршили сте књижевност. Како одржавате свој српски језик?)

 

БЛ* Дружи се с нашим људима, чита књиге на српском, чита нашу штампу. Приметила је код себе да понекад губи правилан акценат, али то брзо нивелише. Иде на догађаје, у позориште, у удружењу је Жене САД, имају заједничке вечере, дружења, помажу женама које долазе да нађу посао.

 

(Да ли сте од знања српског језика имали неку професионалну корист и да ли би Ваш син могао да је има?)

 

БЛ* Ширина студија на Филолошком факултету јој је помогла. Колико год да добро говори енглески, она се на своме осећа једино када говорим српски. На енглеском осећа неку баријеру. Зато жели да се усавршава даље.

 

(Да ли бисте желели да се нешто побољша у погледу присуства културних садржаја из Србије, на пример, да се књиге лакше набављају?)

 

БЛ* Била је једна књижара Бубамара, али не зна шта се са њом догодило. Мало је културних догађаја из Србије, долазе неки певачи на чије концерте не жели да јој син одлази. Шунд, кич. Сматра да се то овде пропагира, од тога се узима новац, то се наплаћује. За културу не види неки велики интерес. Српско позориште и још пар људи. Сад долази Стефан Миленковић, купила је карте, настоји да усмери сина.

 

(Да ли идете у Србију?)

 

БЛ* Иду. Нису били преко лета две године јер она има неке додатне активности преко лета, али иду скоро сваке године. Отац јој је жив, живи у Краљеву, има сестру у Београду. Мужевљева мајка је у Београду, тако да су на релацији Краљево-Београд.

 

(Да ли волиш Београд? – питање је упућено сину испитанице)

 

СЛ: „Свиђа ми се. Има доста да се иде да радиш…” У Србији не зна никога, нема друштво.

 

(Да ли су бабе и деде долазили овде?)

 

БЛ* Одговара да јесу, њена мајка је више пута долазила, сваке године. Овде јој се све свиђало иако није знала енглески. Била је одушевљена америчким начином живота. Схватала је носталгију јер „ја сам јако дуго живела у том између стању, никад нисам прихватила овај живот овде као коначни”. Није рачунала да ће овде остати. Живот вас, кад имате децу, полако увуче у све то и онда се више не питамо.  Школа, из разреда у разред. Он није способан да иде у државну школу у Србији. Овде је јако добар ђак, „вуковац”, то сам му усадила.

 

(На ком језику сањате?)

 

БЛ: „Када сам почела да сањам на енглеском знала сам – готово је.” Не може да се сети када је наступио тај тренутак када је почела да размишља на енглеском. Када је љута и псује то је на српском. Каже да је то доста ризично у Чикагу јер ту има доста наших. „Не може да се све изрази на секонд ленгвиџу!”

 

(Кад будете имали унуке, да ли бисте радили на томе да они говоре српски?)

 

БЛ* Каже да би желела да се син ожени „нашом“ девојком из Америке, не из Србије, јер су то „два света различита“. То како су они (деца друге генерације) овде одгајени у духу традиције, културе, религије, то јој је јако важно.

 

(Да ли имаш пријатеља који говоре српски? – питање за сина)

 

СЛ* Има кад иде на Србфест.

БЛ* Држала је недељну школу у цркви. Било је деце различитог узраста.

 

(Читаш ли нешто на српском?)

 

СЛ* Чита на латиници Serbian Times. Мајка каже да сада чита Библију на ћирилици. Има неколико српске деце у школи. Углавном говоре енглески, осим кад хоће нешто да сакрију.

 

(Кад се наљутиш на ком језику реагујеш?)

 

СЛ: „На енглеском.“ Радо се јави кад чује неког говори на српском. Помогло би му да мајка више „прича” српски са њим.

 

(Шта је за вас, у вашој породици, српски језик?)

 

БЛ* Њему је енглески матерњи језик, њој је српски. Никад се не би одрекла свог држављанства. „Он мора да научи један културан језик.” Додаје и: „Ја бих се много мање бавила њиме да смо у Србији.” Жели да син буде поносан на своје српство, то је очување традиције. Позвала га је вечерас да чује професоре факултета који је она завршила –  рекла је да ће му можда бити досадно јер неће све разумети, али ће чути и нешто важно.