Наслов:

BD_LakeForestIL_3.9.2023b

Језик интервјуа:

енглески

Држава:

САД

Број саговорника:

1

Испитаник:

ЕПК

Годиште:

1959.

Пол:

женски

Земља рођења:

САД

Место рођења:

Waukegan, IL

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

шпански
српски

Испитаница је  српског порекла, рођена у Америци. У породици су одлазили недељом у цркву, славили славу, поштовали српске православне обичаје. Усвојила је  кћерку из сиротишта у Београду. Кћи је тада  имала 18 месеци, проговорила је на енглеском, данас има 22 године. Она и брат (29 година) би волели да су билингвални, али живот није ишао у том правцу. Црква има важну улогу у очувању језика и културе. Догађај Taste of Serbia и учешће њене породице у томе чини је поносном. Води га жена, у оквиру догађаја увек исти људи годинама воде исте секције, поред њене са пецивима, истиче секцију „палачинке и ћевапи”. Поносна је на учешће своје породице у поменутом догађају.

Разговор је вођен у порти цркве св. Василије Острошки, догађај Foodfest

 

(питање о пореклу)

 

ЕПК*  Српско порекло, рођена у Америци.

 

(питање на тему родитеља, исељеника у Америку)

 

ЕПК* Мајка Хрватица, отац емигрирао „from Лика” 1949. године, „full Serbian descent, he is Личанин” [енглески акценат, али прецизно употребљен назив порекла]

 

(питање о детињству и одрастању у билингвалном породичном окружењу)

 

ЕПК* Деда говорио четири језика кад је дошао у Америку, енглески језик је одмах научио. „My mom” је разумела serbo-croatian; није говорила течно јер су родитељи умрли кад је била млада. Језик комуникације у кући енглески. […] strong faith, славили „Слава и St. John the Baptist”, 20. јануара. Јака веза са „everything Serbian”.

 

(Шта су наследили од мајке?)

 

ЕПК* Мама католичке вероисповести, родитељи венчани у католичкој цркви, деда потписао сагласност да деца буду католичке вероисповести. Отац испитанице одлучио да деца буду крштена у православној цркви, мама у католичкој, тако да су „дупло крштени” и „одрасли као православни Срби”. Славе оба Божића, „two of everything“ и многи American Serbs су радили исто.

 

(Колико је значајно што сте одрастали у српској заједници у Америци?)

 

ЕПК* Изузетно значајно. Веза с Парохијом св. Николе у Илиноису, дружење с нашим људима, али и другим пријатељима. Одлазило се недељом у цркву, славили „St. Sava и слава и све што је имало везе са Serbian Orthodox“.

 

(питање везано за комуникацију на српском језику)

 

ЕПК* Покушали су, али… Похађали српску школу, али нису то желели јер су били деца. Српски језик се поправио кад је усвојила ћерку из сиротишта у Београду. Ћерка усвојена са 18 месеци, данас су јој 22 године и „now she’s a spoiled American girl, instead of a spoiled Serbian girl“.

 

(Да ли говорите српски језик?)

 

ЕПК* Негде јој је у малом мозгу, није много говорила кад су је усвојили, знала је пар речи на српском, али је проговорила на енглеском језику. Супруг испитанице није пореклом Србин. ћерка учествовала у ”Serbian stuff and Croatian“. Свирала „тамбура” са хрватском и играла са српском [вероватно фолклорном] групом, ћерка такође.

 

(Да ли разумете српски језик и да ли имате потребе да га говорите?)

 

ЕПК* Не разуме, у дискусији са братом закључили да би волели да су билингвални, али нису, јер „life gets in the way“.

 

(Постоје ли могућности коришћења српског језика у професионалном контексту, рецимо у српској заједници?)

 

ЕПК: „No; I mean… so… I think that… when you think about… if I was“. Пре 15 година боравила у Београду, има сиромашан вокабулар: „Unless in an arena where“ енглески бива говорни језик; наводи да рођак који је инжењер и професор добро говори енглески, те су се споразумевали на „common language“.

 

(У којој мери је богатство познавање српског језика?)

 

ЕПК: „I do, but life gets in the way“; даје пример брата који је „president of the church“ и има сина који је боравио три месеца у Београду, има 29 година и жели да учи српски језик. “Црква је билингвална”, посећују је људи из мешовитих бракова; жеља да говори српски како би лакше комуницирала на венчањима и догађајима попут Taste of Serbia. Било би добро да је билингвална, овако боље говори шпански језик него српски јер га је учила у школи и верује да је шпански у Америци „the other language“. Црква има важну улогу у очувању језика и културе.

 

(Да ли бисте подржали ћеркину одлуку да научи српски?)

 

ЕПК: „Наравно”, ћерка такође говори шпански. Има јаку жељу [пита БД како се каже „тврдоглава” на српском] и подржала би је уколико би то била ћеркина идеја. Волела би да научи српски јер је деда говорио пет језика: српски, српско-хрватски „and all that stuff“, течно немачки јер је био у логору и словеначки језик. Отац „president of the church“, учио енглески у школи језика и помагао нашим људима који су долазили у цркву јер су говорили енглески језик, али имали проблем са читањем и писањем.

 

(питање инсистирања код сопствене деце да уче српски језик)

 

ЕПК: „I think… we tried. it was important… we very much embraced the culture“ ; пореди се с рођаком који је дошао пре 22 године у Канаду и поштује српску традицију: иде у цркву, кува, пече хлеб итд. воли „коло” и да игра. Рођака јој замерила да не знају ништа о Југославији осим онога што је било пре 50 година. Већина америчких Срба њених година захваљујући цркви одрастала је близу етничких корена. Имали су „забавас, славас”.

 

(питање везано за кување и српску гастрономију, с обзиром на то да испитаница носи кецељу и помаже на догађају Taste of Serbia)

 

ЕПК* 15 година помаже у секцији која припрема пецива. Истиче удружење „Lifeline“ које води принцеза Катарина и које у сарадњи са црквом, помаже сиротиштима и прихватилиштима за жене. Једно од сиротишта којима помажу је „Џеј Џеј Шмај”, Јован Јовановић Змај. Сваке године преко фондације сакупљају новац, организују хуманитарну помоћ сиротишту у Србији и шаљу одећу и обућу, „гаћи”. Помаже и другом сиротишту, седмогодишњој/осмогодишњој деци, у њима види своју ћерку и у разговору са њом то стално освешћује: “то би могла бити ти”, један поклон годишње! Улажу много труда око организације и куповине одеће, девојчицама купују тексас-јакне и ствари за које верују да би деца волела да их носе.

Истиче везу са црквом, ангажовање своје породице у животу заједнице. Taste of Serbia води жена, у оквиру догађаја увек исти људи годинама воде исте секције, поред њене са пецивима, истиче „палачинка и ћевапи” секцију, на српском језику, поносна на учешће своје породице у поменутом догађају.

 

(питање везано за идентитет, осећај припадности)

 

ЕПК* Веома поносна; истиче своје одрастање у мешовитом браку, од оца српског емигранта и мајке религиозне католкиње, рођене у Америци, обоје у блиској вези са црквом, одрасла „very ethnicаlly“. У контексту сусрета с досељеницима из бивше Југославије увек би истицала своје српско и хрватско порекло. Поштује своје и туђе порекло.

Мама је волела српску традицију и коло, дубока веза са родитељима. На питање идентитета и етничке припадности, изјашњава се као Американка српског порекла, православне вере.