Наслов:

AJJFBR_ViennaAT_29.6.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

УМ

Годиште:

1974.

Пол:

мушки

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Београд

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у вези

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

Испитаник УМ Бечу живи 17 година. Ради на енглеском, радио је и на српском (у српском листу за дијаспору); немачки не користи редовно; сматра да се може без знања немачког у Аустрији јер постоји паралелна инфраструктура на српском.
Немачки користи само понекад приватно; енглески у породици само у контексту посла (интернациоализми).
Има осећај да се и српски променио од његовог доласка у Аустрију – данас се све више чују и регионални дијалекти, што је по његовом мишљењу добро, али и сленг који се мења из генерације у генерацију.
Српски у Бечу може бити користан, иако је мали језик.
Српски у Бечу није угрожен.
Подршка из Србије – нема јасну идеју али верује да би можда „укрупњавање“ језика (БСХ) помогло.
Изјашњава се да је из Аустрије, али га често оспоравају и као Аустријанца.
Језик би назвао породичним.
Ако би навијао (не воли тимске спортове), навијао би за Србију.
Пише ослањајући се на светску књижевност, не на свакодневицу, пише поезију (две објављене књиге) и приче.
Српски као страни/наследни – велика тема , верује да се може много урадити унапређењем уџбеничке литературе. Спреман је да помогне у формирању платформе за учење и наставу српског као наследног језика.

Разговор се води на клупи поред реке.

(Колико си знао немачки пре доласка у Аустрију?)

УМ* Није знао уопште. Мало је почео да учи када је дао отказ на свом послу и када је било јасно да ће доћи овде. Овде је уписао универзитет и прва два семестра учио немачки, а испите је полагао на енглеском; добро зна енглески, то искуство учења енглеског језика му је помогло да савлада немачки. На енглеском ради, још увек на немачком није радио, иако је овде већ 17 година. Радио је у магазину за бившу Југославију; овде је учио и руски. Никада раније руски није знао а јако је волео руску књижевност.

(Какво је твоје познавање немачког језика?)

УМ* Између јаког Б2 и слабог Ц1.

(Да ли мислиш да је могуће функционисати у Аустрији без знања немачког језика?)

УМ* Апсолутно јесте. Овде постоји паралелна инфраструктура према нашим језицима у пошти, у банци, свуда. Људи овде воле да остану у оквирима познатог, имају своје канале на српском језику, прате се садржаји из Србије, прати се политичка ситуација из Србије. Када је дошао овде, чуо се турски, немачки, чуо се „југо“.

(Да ли Аустријанци овде говоре на енглеском језику?)

УМ* Стари се стиде. Млади немају никаквих проблема.

(Да ли се осећаш као припадник локалне заједнице када говориш на немачком?)

УМ* Немачки не говори често јер мора да се присећа речи. Некад му иде боље. Када више чита, једноставније му је да прича на матерњем језику, јер може да прави шале. Хумор му је јако важан. У време кад је био студент, српски језик је био стандардни и није било никаквих искакања, јер су се људи који су долазили у Београд трудили да науче стандардни језик; сада се то, поготово са миграцијама у ратовима, толико измешало и сада је расуло, нема лектора. Аустрија има добру језичку политику. Себе не сматра савршеним говорником немачког језика, а пошто је перфекциониста, веома се боји грешака. Требало му је доста да се ослободи, код куће говори српски и на послу је говорио српски јер је радио у таквом окружењу а сада годинама на послу говори на енглеском.

(Да ли сматраш да треба сачувати српски језик?)

УМ* Да, апсолутно. Прати медије, наслове, препоруке за добре књиге. И сам пише, објавио је две књиге поезије, има и неке приче.

(Колико је користан српски у Бечу?)

УМ* Српски је мали језик, али може да буде користан. Пуно банака нуди саветовање на српском језику. Мобилни оператери имају посебне пакете за разговоре са Србијом.

(Да ли мислиш да је српски језик угрожен овде?)

УМ* Не мисли. Тај језик има презентност много већу када се не праве разлике између српскохрватског и босанског. Људи се разумеју, кафане су заједничке.
Језик би могао да се одржава, рецимо, када би амбасаде подржавале и требало би да се очување профилише кроз бригу која није национална. Да у првом плану буде неки садржај, рецимо књижевност на српском језику, и на БСХ језику; наши имају фолклорна друштва и верске заједнице али фали нешто модерније.

(Да ли постоји културни идентитет Срба у Бечу?)

УМ* Постоји осећај да се припада српској нацији.

(Да ли постоји простор за транснационални идентитет који укључује и твоје српско и аустријско и америчко искуство?)

УМ* Питањем националности се уопште не бави зато што свака националност има потенцијал за антагонизам према некоме.

(Да ли се ти доживљаваш као део дијаспоре?)

УМ: „Више не знам одакле сам, што ми и не смета.“

(Када одеш на неки скуп на неку конференцију, како се представљаш, на ком језику?)

УМ* Ретко се излаже томе зато што је то пипаво питање. Каже да је из Србије, осећа се дефинитивно као део дијаспоре.

(А када одеш у Америку, како се представљаш?)

УМ* Каже да је Аустријанац, заправо каже да је из Аустрије.

(Да ли и твој партнер слично размишља?)

Партнер је рођен на Косову, основну школу је завршио у Загребу, онда је живео 14 година у Загребу, па је дошао у Београд, а затим у Аустрију. У Аустрији је најдуже живео; пуно путује и боље говори немачки од УМ; завршио је овде студије и то на енглеском, али је инсистирао на томе да од почетка савлада немачки језик.

(Да ли видите своју будућност овде?)

УМ* Своју будућност виде овде, и у Истри, а можда и у Србији, све је отворено.

(Имаш ли неког у Србији?)

УМ* Има сестру, нећаке, родитељи су му још увек живи.

(Како би назвао српски језик овде – породични завичајни матерњи, наследни?)

УМ* Матерњи.

(Да ли бисте своју децу васпитавали тако да знају српски језик?)

УМ* Апсолутно, зато што сматра да је поклон двојезичности нешто најлепше. Моменат када се човек може изразити на неколико језика апсолутно је предиван.

(Када играју Србија и Аустрија за кога навијаш?)

УМ* Не навија, али би навијао за наше.

(О чему пишеш?)

УМ* Материјал долази из књижевности и језика, не из свакодневног искуства.