Наслов:

AJJF_ViennaAT_2.7.2024

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД, Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

ИО

Годиште:

1978.

Пол:

женски

Земља рођења:

Југославија

Место рођења:

Сомбор

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

Долазак у Аустрију због момка; потом су се венчали и добили девојчицу која сада има 11 година. Није знала немачки кад је дошла у Беч, годину дана је ишла на курсеве при универзитету и достигла ниво Б2. Немачки користи свакодневно, иако јој дијалекатске разлике и даље повремено праве проблем. У породици користе наш језик; муж је из Босне, користи ијекавицу. Девојчица је проговорила екавицом, потпуно је билингвална. Одабрала БСХ као изборни предмет у школи, никад није показала никакав отпор према језику; чита га, сама је научила ћирилицу. Ћерка слуша музику на српском. С тетком и млађом сестром од тетке проводи пуно времена током посета Србији. Бака је такође имала важну улогу у развоју језика, посебно након што је отишла у пензију. Прате културне и уметничке садржаје са простора целе бивше Југославије; недостају јој књиге на српском, редовно их купује приликом посета Србији што није могла током пандемије. Термин БСХ јој је прихватљив али сматра да не постоји јасан систем у употреби овог језика у јавном простору (на паркоматима, у банкама и сл.). Српски је и ћерки матерњи језик. Навијају за земље бивше Југославије, а за Аустрију кад оне не играју.

Разговор се води у кафићу, током пословне паузе наше саговорнице.

 

(Када си дошла овде?)

 

ИО: „2011. у лето. Упознала сам момка пар година пре тога. Он је Босанац. Имали смо везу на даљину, одлучили смо да заснујемо породицу и тада сам се доселила овде. Остала сам трудна, добили смо девојчицу, она сада има 11 година.“

 

(Где сте се венчали?)

 

ИО:  „У Београду.“

 

(Колико си знала немачки по доласку овде?)

 

ИО: „Нисам знала немачки по доласку у Беч.“

 

(Како је то функционисало?)

 

ИО: „Учила сам немачки, уписала сам курс у Центру за језике на Универзитету у Бечу. За годину дана интензивних курсева на универзитету у Бечу дошла сам до нивоа Б2. Тада нисам радила била сам трудна.“

 

(Колико сада користиш немачки?)

 

ИО: „Свакодневно. На почетку сам радила онлајн посао са Београдом; већ 6 година радим на немачком (архитектонски биро).“

 

(Да ли размишљаш када треба да кажеш нешто на немачком или то већ сад иде спонтано?)

ИО: „Спонтано, јер су ми скроз подељена подручја. У породици говоримо наш језик, а на послу користим немачки.“

 

(Кажеш да у породици користите српски?)

 

ИО: „Наш језик, српско-хрватски смо обоје учили – он говори ијекавицом, рођен је и живео је у Босни. Девојчица говори екавицом; усвојила српски као први језик, од друге године у вртићу усваја немачки, Аустрија има политику идентификације и праћења деце са Ј1 различитим од немачког, веома рано је категоризована као потпуно билингвална; у првом разреду основне школе одабрала БСХ као изборни предмет, али је брзо одустала јер је била незадовољна садржајем и методиком; никада није прошла кроз фазу бунта према нашем језику, нити нелагоду у његовој употреби. Ми смо са њом комуницирали на српском, добили смо савет да треба језик да јој буде раздвојен по функцијама, да ће је учити ван, а ми да охрабрујемо, што смо и радили. Са нама комуницира на нашем језику, прво смо јој ми читали, а онда је сама почела да чита. Сада чита књиге на оба језика. Не знамо како је научила ћирилицу.“

 

(Да ли се у комуникацији прикључи и нека немачка реч?)

 

ИО: „Да јој улети нехотице, не. Она пита када нешто не зна, како се каже на нашем језику; слуша музику на српском.“

 

(Коју улогу је имала твоја и супругова породица у том одржавању језика?)

 

ИО* Пуно времена проводила је с тетком и млађом сестром од тетке у Београду; у школи има неколико деце из мешовитих бракова који се устежу да говоре наш језик.

 

(А улога баке, baba’s language?)

 

ИО* Бака је имала велику улогу у језичком образовању унуке, посебно по одласку у пензију, пуно времена проводила у Бечу; девојчица се изјашњава да је из Беча, нема још прилике да се одређује по националној припадности/држављанству.

 

(Да ли ти је недостајала подршка ширег система у смислу културних материјала?)

ИО* Прате породично уметност из читаве бивше Југославије у Бечу, информишу се преко пријатеља, немају контаката са српским удружењима, или удружењима из Србије; недостају јој књиге на српском језику (освестили су ту идеју током ковида када нису дуго путовали за Србију), зна да постоји неколико књижара и е-књижара у Аустрији, али би радо читали уз шири избор тема и наслова.“

(Какав је твој однос према термину „BCS“?)

ИО: „У реду ми је BCS(M), али не видим неки системски рад на том језику, на пример, речник или тако нешто, не знам који се варијетети нашег језика користе у јавном простору (на паркометрима, у банкама итд.) јер је свуда информација тројезична – немачки, BCS и турски.“

 

(Шта је за твоју ћерку српски: матерњи, породични, наследни или завичајни језик?)

ИО: „Матерњи.“

 

(За кога навијате?)

ИО: „Навијамо за земље бивше Југославије када играју против неког другог, за Аустрију када игра против некога ко није тим из бивше Југославије.“

(У вези са послом, како се сналазиш са дијалектима када си на терену?)

 

ИО: „Веома ми је било тешко, лакше ми је када сам имала  директан контакт и видела лице особе са којом комуницирам од телефонских разговора, сада више немам тих проблема, разумем дијалекте, али их не разликујем (штајерски, корушки, итд.).”