Послушајте аудио снимак:

Кључне речи:
БСХ; Београд; Беч; брак; завичајни језик; дијаспора; досељавање; држава; друштвене мреже; енглески језик; заједница; знање језика; интеграција; интернет комуникација; једнојезични брак; језик окружења; мајка; мешање језика; миграција; порекло; породица; породична језичка политика; породична комуникација; присуство српског; социјализација; Србија.

Наслов:

AJJF_ViennaAT_3.7.2024

Језик интервјуа:

српски, енглески

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

5

Испитаник:

ВЗ

КЗ

ЛЗ

ЛЗ

ГВ

Годиште:

1980.

1981.

2009.

2011.

2011.

Пол:

женски

мушки

женски

мушки

мушки

Земља рођења:

Србија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Место рођења:

Житорађа

Беч

Беч

Беч

Беч

Земља боравка:

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Аустрија

Место боравка:

Беч

Беч

Беч

Беч

Беч

Генерација исељеништва:

прва

друга

трећа

трећа

трећа

Етничка припадност:

српска

европска

српско-аустријска

српско-аустријска

српско-аустријска

Верско опредељење:

православно

N/A

N/A

N//A

Образовање:

средње

средње

N/A

N/A

N/A

Професија:

администрација

трговина

ученица

ученик

ученик

Партнерски статус:

у браку

у браку

непознат

непознат

непознат

Језици комуникације:

српски
немачки

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

српски
енглески
немачки

Сажетак:

Упознавање родитеља, у Србији. Супруг је рођен у Аустрији па је слабије говорио српски. Ћирилицу је научио гледајући ТВ, српски никад није учио, усвајао је. У пубертету су га занимали музика и кошарка. Воли да долази у Србију, осећа се као Србин и Аустријанац. И супруге се више не сећају сви у њеном родном месту, кажу „дошли странци”, али их поштују. Деца се не сећају посета Србији. Одржавају контакте са браћом и сестрама од тетке; кад играју игрице, користе енглески. ГВ живи с мајком, отац му је умро кад је био мали. Сваке године иде у Београд, борави код ујака који има сина и ћерку; воли да иде. У кући се увек говорио српско-хрватски, иако отац боље говори немачки него српски. У вртићу су их саветовали да користе српски, јер ће немачки деца свакако научити. Често је мешање кодова. Деца у школи говоре на немачком, код куће на српском; српски је у школи „тајни језик”; остала деца не воле кад га користе у њиховом присуству. Мајка није знала немачки кад се доселила у Аустрију; завршила је курс, потом усвајала у ходу. Деци је чудно кад њихови родитељи комуницирају на немачком. Контакт са српским се одржава преко музике и филмова. Прате и вести преко програма РТС за дијаспору. Језик зову српским, односно српско-хрватским; термин би био завичајни. Кућа је у Бечу.

Протокол:

Разговор се води у стану истраживача. У разговору учествује четворочлана породица и најбољи синовљев друг (ГВ).

(Како сте се упознали?)

КЗ* У Србији. Код куће су говорили српско-хрватски (мама је католкиња из Босне, тата Србин из Житорађе); као дете je лоше говорио језик, проблем му је био и јужни дијалекат српског.
ВЗ* Лоше је говорио у почетку (упознали су се као деца у Житорађи када је долазио на распусте преко лета);
КЗ* Ћирилицу је научио гледајући ТВ током лета у Југославији, чита је али не пише; спонтано је учио језик, никада није имао отпор према нашем језику – сваки језик је добро знати; у пубертету су га занимали музика и кошарка, увек су навијали за Југославију; воли да идем „доле“, људи су тамо љубазни, али се тамо увек осећа као Аустријанац у Србији.
ВЗ* Чак се ни мене не сећају сви „доле“, када су последњи пут били (2019) говорили су „Дошли странци“ , али с поштовањем, не презриво.
ЛК и ЛК (деца) * Не сећају се боравака у Житорађи (последњи пут пре пет година); често су у контакту с теткином децом (сестра ВК), играју игрице заједно и комуницирају преко сервиса WhatsАpp и Viber; током игрица говоре на енглеском, преко телефона на српском.
ГВ* Живи с мајком, отац му је умро када је био мали; иде у Београд сваке године, раније код мамине маме, сада код ујке на Нови Београд; мамина сестра има ћерку која има 8 година; Ујка сина и ћерку; воли да иде јер се увек нешто купи (радње су у Србији отворене много дуже него у Аустрији) „пријатно је тамо много“, највише му се свиђа Калемегдан.
КЗ* Увек су код куће говорили српско-хрватски; тако су хтели да и њихова деца науче један језик код куће; она конкретно говори боље немачки него српски.
ВЗ* У вртићу су им увек говорили да деца треба да науче матерњи језик и да ће у школи научити немачки; никада нису бринули да ли ће деца остати без немачког; како су српски говорили код куће, тако су немачки говорили у вртићу и како су расли, све су више немачког доносили у кућу;
ГВ* Мешање језика је уобичајено у његовој кући.
ЛЗ (Ж) и ЛЗ (М): У школи говоре немачки, једно с другим српски код куће.
ГВ* Када у школи говоре српски, друга деца се љуте и терају их да говоре на немачком; српски им је тајни језик у школи.
ЛЗ(Ж) * У школи су сви викали на њих када су говорили на спрском.

(Када сте љути или узбуђени, на ком језику говорите?)

ЛЗ, ЛЗ* На немачком и на енглеском.
КЗ* Не псује, кад је љут или весео, не прича.
ВЗ* Када је дошла, знала је да каже само „Achtung, Achtung“ из партизанских филмова; ишла је на тромесечни курс немачког, после усвајала „у ходу“, сада се добро осећа када говори немачки.

(Како се вама чини када мама говори немачки?)

ЛЗ, ЛЗ* Чудно је када родитељи говоре на немачком, јер су навикли да они говоре на српском;
ГВ* Има само маму и с њом говорим на српском.

(Да ли су децу чувале баке?)

КЗ* Нико није долазио из Србије (мама ВЗ умрла је пре но што су се деца родила, тата не долази често јер је пољопривредник);
ВЗ* Деца одржавају контакт с језиком преко музике;
ГВ* Гледа филмове у оригиналу с немачким титловима и тако учи и српски и енглески; са широм породицом у Бечу говоре на српском, с пријатељима Аустријанцима на немачком.
КЗ* Не прате догађања у Србији; тек недавно су открили РТС за дијаспору и научни програм који им се допада јер нуди друге углове гледања и нове информације (још један разлог зашто је добро знати још један језик).

(Како бисте назвали свој језик?)

ГВ* Српски.
КЗ* Српско-хрватски, често и „наш”;
ЛЗ, ЛЗ* Српски (када их у школи и у јавности питају који језик говоре).
КЗ* Не чује често термин БСХ.

(Матерњи, или породични; завичајни, који бисте термин употребили?)

КЗ* За њега би завичајни био немачки када би отишао из Аустрије.
ВЗ* Завичај је асоцијација на географију, Србија.

(Где је кућа?)

КЗ* Беч.
ВЗ* Беч.
ЛЗ и ЛЗ* Беч, али када их у школи питају кажу да су пореклом из Србије.

КЗ* Веза са бившом Југославијом (у Бечу је ишао у српску школу, добио је пионирску капу и мараму, имао је књигу о СРФЈ, учио је стихове о Титу и породици; носталгичан је – била су то времена без национализма).
ЛЗ и ЛЗ* Радо би научили ћирилицу.
ЛЗ (Ж)* Учили су је мама и тата кад је била сасвим мала.