Наслов:

JFODAJ_LakeVillaIL_2.9.2023

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

1

Испитаник:

НК

Годиште:

1954

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Земун

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

Мотив за долазак у Америку био је рат у земљи. Испитаница је програмерка, муж је инжењер геодезије. Она је дошла са децом од 5 и 11 година. Знала је енглески одлично, сматра да јој је знање језика сада лошије него пре 30 година. У једном тренутку је престала да ради да би помогла осталим члановима породице да буду успешни. Истиче проблем лажних вести у медијима као културни шок. Сматра да је сваки језик богатство. Њена деца говоре добро енглески али сматра да није довољно за емоционално изражавање. Деца је дискретно исправљају. Никад са децом не говори енглески. Не дружи се са Американцима. Деца су успешна, бирала је школу за њих. Деца иду сваке године у Србију и труде се да користе српски. Отац их исправља када погреше у говору. У српској заједници је активна као  секретарица. Комуникација у оквиру заједнице одвија се на српском. Уколико дођу унуци с њима би говорила српски. Не осећа „неки прави идентитет”, иако добија све информације из Србије. Укључила се у Крени-промени јер раде конкретне ствари. Српски језик у дијаспори зове „наш језик”.

Разговор вођен на Србијади.

(Који су разлози за долазак у Америку, раније и данас?)
НК* Јаз генерација, емотивно-носталгична нота више не постоји,
нема пожртвованости. Млади су углавном лица са дигитално-
техничким знањима, лако долазе до посла и не треба им помоћ
заједнице и претходних дошљака. Поставља се питање
реорганизације у заједници.
(Који су били лични мотиви за долазак?)
НК: „Прво смо побегли од рата”, дошли из Мостара. у почетку
становали код родитеља, осморо људи у једном стану, без
посла. Супруг одлучио да дође у „земљу снова”, инжењер
геодезије, НК са децом дошла 1996. године. Срећна околност је
да је муж „техничко лице” и не треба му „претварање
дипломе”. Испитаница је програмер, „инжењер за компјутере”,
није требало „малтене ни диплому да покажем”. У то време је
софтверски инжењеринг био у експанзији и давале су се визе
„лево и десно, без проблема”.
(Какав је био ниво познавања енглеског језика приликом
доласка у Америку? )

НК* Одлично знање енглеског (језичка политика у Србији); није
било превода софтвера на српски језик, силом прилика морали
да науче енглески како би радили у MO, Windows. НК је
похађала курс језика. Учили су из менјуела (manual) и књига
које су стизале уз рачунаре.
(Какво је тренутно знање енглеског, након 30 година?)
НК* Лошијe него што је било. Мотивација у почеку далеко већа,
имала full time професионални ангажман прве 3,5 године и

радила свој посао. Супруг купио фирму. У америчком систему
свакој породици потребна је једна „секретарица” како би сви
остали чланови били успешни у својим „деловима”. Да би „ови
остали могли да се посвете ономе што раде”. Улога „секретара”
кључна за успешно функционисање породице.
Бринула је о породици, муж радио три посла пре него што је
„купио свој посао”, Мало је спавао и дуго путовао на посао. Она
није имала помоћ и „носила све њих”. Срећна околност знање
језика, те „сам могла да се свађам са свима и да истерам оно
што нам треба” [смех]. Културне разлике и културни шок;
проблем посматрања различитих културних датости. које
меримо из свог угла, али је то и природно јер „човек крене од
онога што познаје”. Пример укључивања машине за веш,
убацивања „квотера”, одржавања банковних рачуна. „Ја идем и
свађам се са њима”. Сметао јој је герилски адвертајзинг и
телефонске рекламе у време вечере, била упорна у реакцији и
постављала им питања. Ипак, свесна је да постоје огромне
културне разлике.
(Који се културни шокови могу навести?)
НК* Истиче проблем лажних вести у медијима: „Безочно лажу
сопствени народ”, свађала се сама са собом и њима у дневној
соби. Ценила је „Тита и партију, слободу коју смо имали и жене
су биле цењене”. „Угурала се” и помагала кућном савету: „Ту су
све неке бабе које немају везе ни са чим”, решавала проблем
једностраних у односу на билатералне уговоре, наводи пример
комшинице која јој је рекла да „мајстори у Америци више воле
да причају са мушкарцима” [цинична имитација комшинице].
Изненађена је била јер у „оној банана држави нисам имала
проблем са тим, а у овој dream country постоје те глупости”.
Мама била „шеф” у кројачкој задрузи са 25 година, тад су жене
биле и „судије и доктори и адвокати”.
(Да ли има наших људи који раде без знања енглеског језика и
како је то уопште могуће?)
НК* Да, наводи и другачији пример пријатеља пореклом из
Србије који са децом говоре искључиво енглески, под девизом:
„Деца немају шта да траже у оној земљи”. Неки су побегли од
сиромаштва, огорчени. „Сваки језик, па и наш, је екстра
богатство”. Даје пример одласка на венчање у Француској, где
нико „није хтео или знао да нам објасни где је црква у којој је
венчање”. Поставља питање отворености ка другим културама и
истиче важност да се оне разумеју, али критикује; „Французи су
познати по томе… [смеје се, као да се то подразумева]. Живели
су у Катару где је радила свој посао у америчкој фирми на чијем

се челу налазе Кинези и Американка која се интересовала за
њену породицу у време бомбардовања Србије 1999. године,
али је себе представљала као „светску особу” која је одговорна
за спасавање арапских жена које морају да носе „оно све”
[мислећи на бурку]. „Кад сам ја почела да вриштим на њу, ћурко
једна, ти немаш појма да те забрађене имају 5 служавки”,
привилеговане су и „муж носи децу, она само шета и три
Кореанке и Филипинке иду иза ње; ти ћеш да их спасиш, ти бре
не знаш где си пошла, где си дошла. то нема везе о култури…”
(На који начин сте Ви и супруг пренели језик на своју децу?)
НК* Говоре добро енглески, али „не можете да се изразите ипак
на том језику, своја осећања, своју филозофију, сво пљување по
Америци, по Србији, извињавам се сад”.
(Како деца гледају на Ваш енглески, да ли Вас исправљају?)
НК* Да, али дискретно, пристојни су на деду. Даје примере:
january/journey, Arizona dessert/desert, чуђење деце како не чује
разлику у изговору. Истиче да се код нас учио „онај енглески” и
његова граматичка правила, док се у Америци учи по слуху.
Радила је са странцима и примењивали су некакав интерни
енглески, у оној мери која им је била потребна за посао са
„customer-има”. Американци не замерају недовољно
познавање енглеског и диве се познавању још једног језика јер
они не говоре друге језике. Једном је добила „slap in the face, на
South-у, неки „црнчић” тамо радио, нешто је наручила и он је
другима пренео њен погрешан изговор, иначе школовани људи
то не раде и не обраћају пажњу.
(Да ли су деца, кад су кренула у школу, с Вама говорила
енглески језик?)
НК: „Не, никад”, старији је инсистирао да говоре српски. Дошли
су за Christmas 96. године и већ прво лето након доласка деца
су била код родбине у Србији
(Колико су тада имали година?)
НК* 5 и 11. Подсећа се да је у то време тражила посао и слала
их у Србију како не би били сами код куће. Млађи није добро
савладао ни српски. Дружили се са нашим људима. Американци
су расисти. Као избеглица из Мостара сетна је јер Американци
немају свест да то може да им се деси. „Сигурно изгледамо
глупи” јер не говоримо течно језик и то нас ограничава, не
можемо да изразимо све што желимо.

(Да ли се дружите с нашим људима или имате пријатеље
Американце?)
НК* Нема, слаже се са свима, али се не дружи са њима. Има
пријатељицу која је радила у старачком дому, затим у пoродици
Кенеди као хостеса, цењена је, дружи се са њима и они су
фасцинирани како су они породично успели. „Ја радим part time
у неки book keeeping у неком пет минута од куће interior design
послу” и газдарица ју је питала, у време економске кризе кад су
и у Америци били празни рафови, да ли ће умрети од глади,
знајући да је код нас била слична ситуација у време рата.
„Мислим се, нећеш”. истиче да је виша средња класа у време
кризе највише финансијски страдала.
(Како се сналазе наша деца у Америци?)
НК: „Сви су успешни, јако смо поносни”. У Југославији је било
важно завршити школу. Прво се заврши школа, па се тражи
место становања. Пренела то на своју децу. обилазила „school
district“, била у посети школи коју је обилазио Клинтон. „Опа,
реко’, ви сте ми добри”. [показује дозу ироније на хвалоспеве о
школама од стране школских управа]. „Свет им је до граница
Америке”. У Америци се школе финансирају из пореза на
некретнине, „што су скупље properties, то је школа боље
плаћена и опремљена”. Одлучила се за competitive школу.
расплакала се јер школа има позориште, базен, спортске
терене, радионице, уче занате, програмирање, имају камере,
оркестар и хор. Сетна је у поређењу са Мостарском гимназијом
која „прави само интелектуалце”, данас цењене у свету.
Американци имају изреку: „necessity is mother of all inventions“.
(У којој мери су деца имиграната равноправна у школи?)
НК* Млађи син је био угрожен, не због језика, осетљив је.
Старији је друштвенији, дружио се са свима осим са
Американцима. Млађи је члан „robotic клуба”, политички,
спасилачки. Исписала га јер „Американци ће да спашавају
некога”. живели су у богатом крају па је изабрао екстра
активности, провео викенд код друга чији је отац возио дечаке
теренским возилима по имању, отац је упуцао пријатеља у ухо,
„ето, то је шта Американци раде”. Син је једном питао маму
зашто га нико не прихвата. Он је „господин човек, фин и тих” и
зато се разликује од њих.
(Како данас процењујете знање српског својих синова?)
НК* Један од синова је у доби од 4 године говорио „птице

летају”, и сл. То је нормално, „он се бори”, и с родитељима и с
рођацима говоре српски, иду сваке године у Србију. Имају
проблем с падежима, пишу СМС поруке на српском; осим за
воланом, пишу на енглеском „како би уређај могао да прочита”.
Морали су да говоре енглески кад су синови почели да се
забављају с девојкама. Један син је имао девојку нашег
порекла, родитељи су јој много радили и девојка је сматрала да
не говори довољно добро српски; говорили су енглески због
ње. Други пример синовљеве девојке из Боливије која је
мислила да не зна добро шпански, иако је шпански био језик
комуникације у кући.
(Шта би био разлог, зашто је то тако?)
НК* Слабије познају један језик, неће да се срамоте.
(Какав је случај с Вашом децом?)
НК* Између себе говоре српски, убацују енглески, осим у
ситуацијама и догађајима који захтевају само енглески језик.
(Да ли сте с децом комуницирали на тему значаја српског
језика?)
НК* Не експлицитно, али муж који се није у потпуности
адаптирао, потенцира да је „све феноменално што је тамо” и
наши људи су зачуђени кад се не говори српски. Потенцира
важност знања још једног језика, „старији син је узео minor
шпански”.
(Шта су студирали синови?)
НК* Старији прагматичан, хтео бизнис, завршио економију на
Универзитету Илиноис. Сад је „project manager“ у Microsoft- у,
основао део за борбу против корупције. Идеја о томе је „његов
baby”, „спопао неког директора у лифту” и идеја је прошла.
„Глупи counselor” га лоше саветовао, имао понуду да иде у
Венецуелу „да они тамо ту неку политику продају”, није желео.
Млађи је докторирао биолошки инжењеринг на Универзитету
Бостон, направио сензор за хормоне за војску; „да би
допинговали војнике…, то ја анализујем”. Син основао startup
фирму, „сваки grocery и ресторан су сад startup“. Син воли
концентрацију памети на универзитетима.
(Какав је однос Вашег мужа према језику, српском и
енглеском?)

НК: „Отац их исправља”, мада „старији изненади ширином свог
речника”. Муж има тежак посао, доста јњ одсутан, уме да
заборави термине. Добио work & travel док је студирао у
Србији, тако је научио енглески.

(Да ли имате унучад?)
НК: „Е, немам”. [жаљење]
(Да ли деца одржавају контакт са српским; прате вести на
интернету, читају, гледају филмове и сл.?)
НК* Слање порука и линкова, млађи син ће да пошаље по чему
је познат Нови Београд, брутализам или лепоте земље. „Кад год
се оде доле” доста путују по Србији, посетили Пирот, Гучу,
манастире и етно села кад је имао 12 година, донео шајкачу из
Гуче; „хоћу да будем српски сељак… изборан”. Нису
заинтересовани за фолклор.
(Колико пратите ситуацију у Србији, медије, књиге, музику и
сл.?)
НК* Мужевљева сестра је библиотекарка и доноси књиге,
недостајало им књига у време рата, није волела да чита у то
време. Читају, нарочито муж, на српском, она и на енглеском,
али бирају литературу. Гледала телевизију у Београду, забавни
програм, видела ласцивне слике народних певачица
[употребљене псовке у коментарисању садржаја] и затражила
објашњење од сестре, запањена. видела неке „ликове” из
ријалити програма, „бабу која не спава и даје савете у јутарњем
програму” учесницима истог.
„Ми смо у социјализму имали ону дивну цензуру”. Шокирало их
је убиство у Рибникару јер нису очекивали да код нас тако
нешто може да се деси.
(Да ли мислите да је има утицаја Америке?)
НК* Гледа подкасте, јутјуб; млади хоће да иду корак испред
свега и то могу, иду у корак са новим наукама, разумеју
вештачку интелигенцију и то „сами краду”, а претходни садржај
је „ово што им сервирају”.
(Истиче законе пропаганде који сервирају поменуте садржаје
на глобалном нивоу.)
НК* Слаже се, сви у Србији мисле да знају шта се дешава у

Америци, критикују, али и даље мисле да у Америци „падају
кокошке” и онамо би отишли; а они су се „намучили”. Држе се
једни других јер добијају информације и помоћ, децу су чувале
бабе из других породица.
Пријатељица се удала, била је ентузијаста кад је дошла у
Америку, није морала да ради „јер се удала” и довела још три
другарице да се „удају”. Нису знале језик, помагала им, па су
радиле као касирке у нашим продавницама, неговатељице, у
Авону, изненађене количином посла. Питале су је за савете,
објаснила им је да морају да заврше факултет како би постале
медицинске сестре, то је занимање где се добро зарађује.
Училе су енглески на колеџу и одустале јер мора много да се
ради. Иамо предрасуде о томе да су школе у Америци лаке. ове
су девојке то олако схватиле, ишле би на море и у Србију по две
недеље, „шта је бре вама, то се овде не ради… нема овде ја ћу
сад да ти пошаљем неку Милеву да ти помогне, то нема везе”.
(Колико сте активни у српској заједници?)
НК* Као секретарица. Мушкарци увек иду на сујету јер имају
пара и вољни су да раде, важни су. Недостатак организације и
реда. Кад је она кренулаа да заказује састанке, организује људе,
пише записнике, изазвала је опште изненађење.
(Да ли се комуникација у оквиру заједнице одвија на српском?)
НК: „Да.”
(Која је улога цркве у односу на децу и њихов језички развој, да
ли постоје курсеви језика?)
НК* Они су водили децу на Redwood, у цркву; цркве су имале
друштвене просторије, тада су деца играла фолклор, одрасли
не, пита се да ли је то због социјализма јер се „пежоративно
гледало на фолклор”. Лепо се дружили, деца добијала
сребрњаке за Светог Саву, биле су и приредбе.
Тата је био пуковник, нису религиозни, славили јер је муж
инсистирао, она прихватила, деца тражила и други славили
„Christmas” па су се и они придружили. Наши људи онамо су
религиозни толико да славе Славу, Ускрс, Божић. Посећују
цркве по целом свету, шокирани јер свештеник држи службу на
енглеском и српском.
(Зашто мора да држи на оба језика?)
НК*Деца не знају језик. долазе друга и трећа генерација,
потреба да њихова деца имају контакт с културом, „фолклор је

посећен”, долази се на недељне ручкове
(Да ли су деца посећивала догађаје само док су била мала?)
НК* Одгојила децу да не припадају „никаквом стаду”,
дозвољава да деца сама одлуче.
(Питање одласка деце у Србију, да ли су регуларно одлазили и
како је то утицало на њихово знање српског)
НК* Нема сумње да је то важно, да се упознају са ситуацијом у
Србији и са културом, воле да посећују културне садржаје, воде
и девојке које нису нашег порекла. Имали су замерку што на
„Тари нико није знао енглески”, само су у хотелу на деску знали
енглески па су нашли помоћ. Посетили су Вишеград, Београд,
све културне знаменитости.
(Уколико дођу унуци, који бисте језик говорили с њима?)
НК* Без оклевања, српски. Енглески и иначе говори по потреби
и због посла, али осећања исказује на српском.
(Констатација да су баке и деке кључне за одржавање језика,
више од родитеља.)
НК* Баке са села довођене да помогну, па дете говори српски са
„нишлијским акцентом”
(Како је дошло до одсуства ијекавице код Вас иако сте живели
у Мостару?)
НК* Школовала се у Сплиту, официрска породица, селили се.
Дошла са „ди, бок”. Брзо се уклапала у сваку средину, није јој то
сметало, осим „љубави из Сплита”. Отац био на високој
функцији, плашио се за женско дете и тражио премештај, те су
дошли у Земун. Отац Црногорац, мама Земунка. Тешко је било
за посао, нашла је посао у фабрици авиона у Мостару. Снашла
се и 1980., „кад је била штафета за Титов рођендан” дошла у
Мостар, „међу своје” и довела и супруга. Упознали се на првој
години, сав нежан „као девојчица”. Уписала је математику,
уместо архитектуру, заједно слушали поједине друштвене
предмете. супруг Београђанин, пореклом из Бања Луке.
(Како се осећате, као Српкиња у Америци, америчка
Српкиња…)
НК* ја увек кажем „у мојој земљи, у нашој земљи”, опрезна је

јер је чињеница да је и Америка њена земља, али се она тако не
осећа [имплицитно говорећи да је Српкиња], али „сад не
припада више нигде”. чак је и син рекао да не припада нигде.
(Шта кажу деца, који је њихов идентитет?)
НК* Трудила се да децу шаље у Србију, сматра да је богатство,
пита се да ли је то у реду.
(Како бисте назвала језик своје матице?)
НК* Учила је српскохрватски, српски. то „сужавање” потреба да
се прилагоде ситуацији, али је за њу то вештачки. Можда је
разлог за то што су морали да „побегну” у Америку, не осећа
„неки прави идентитет”, иако добија све информације из
Србије. Укључила се у Крени-промени јер раде конкретне
ствари.
(Како зовете свој српски језик у дијаспори?)
НК* „Наш језик”.
(Како би га звали унуци, објашњење потребе за стручном
терминологијом и у дијаспори?)
НК: „Завичајни језик”? „Ја увек кажем у мојој земљи”
(Које сте етничке припадности и верског опредељења?)
НК* Није сигурна, „Ваљда сам Српкиња, за Бога милога… тата
ми је Црногорац”. „ако сам и била, православна вероисповест…
чак сам и крштена… то је баба извела док тата није био
присутан”.