Наслов:

JVBD_ViennaAT_29.6.2024b

Језик интервјуа:

српски

Држава:

Аустрија

Број саговорника:

1

Испитаник:

БН

Годиште:

1983

Пол:

женски

Земља рођења:

Србија

Место рођења:

Лазаревац

Земља боравка:

Аустрија

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески
немачки

Испитаница БН дошла је у Беч 2011. због љубави. Са супругом српског порекла се упознала у Србији где је дошао из Аустрије ради студија; потом се враћа у Беч и ради на факултету. Није знала немачки пре доласка у Аустрију, похађала је интензивни курс језика. У породици комуницирају искључиво на српском, на немачком им није природно. Син је проговорио на српском. Већ са десет месеци је морао у јаслице, где се користи само немачки. Са три-четири године схватио да се ради о два језика. Иде на часове српског језика, то су радионице организоване при цркви; недовољно је времена, само сат недељно. Још нису дошли до ћирилице. Вишејезичност је предност. Матерњи језик се не може одржати без улоге родитеља. Сигурно ће немачки доминирати, већ сада користи тај језик у игри. Сину чита Змаја и слично; читала му је на оба језика из страха како ће се син уклопити у вртић. Књиге за себе купује у Србији и у књижари у Бечу. Често одлазе у Србију (два-три пута годишње), планирају да шаљу сина на кампове и радионице у будућности. Мисли да нема довољно културних садржаја за децу. Њој је српски матерњи, супругу завичајни; сину ће бити наследни.

разговор се води и винарији. саговорница је удата, за супруга Србина; имају сина. у Аустрију дошла 2011.
ЈВ: који су разлози доласка у Беч?
БН: дошла сам у Беч због љубави. супруг је дошао најпре 2005. године завршио је ветерину у Бечу, вратио се у Србију где смо се и упознали, и после извесног времена одлучио је да се врати у Беч, где су га примили на факултет.
ЈВ: да ли сте знали немачки пре доласка?
БН: немачки нисам учила пре доласка у Аустрију, у почетку сам се сналазила помоћу енглеског језика. годину дана сам похађала интензиван курс немачког.
ЈВ: на ком језику комуницирате са супругом?
БН: искључиво на српском. комуникација на немачком нам није природна.
ЈВ: како је текло језичко формирање сина и како је текло његово проговарање?
БН: син има 5 година. морао је у јасле већ са десет месеци где су васпитачице говориле искључиво немачки. говори оба језика, а проговорио је на српском јер супруг и ја говоримо само матерњи језик „јер нам је природан“. са 3-4 године је почео да схвата да је реч о два језика. још увек је знатижељан и жели да говори наш језик.
ЈВ: какво је ваше искуство са часовима српског језика које организује црква?
БН: то су радионице у којима се учи кроз игру, али поента свега је да деца говоре српски језик док су на часу. раде са вежбанкама које су исте као оне у Србији. мало је временски – један сат једном недељно. до ћирилице још нисмо дошли, прерано је можда. зна да постоје 2 писма. ми смо му рекли да ће „бити богатији ако научи још једно писмо“. хвали се што говори српски, не стиди се тога.
ЈВ: да ли бисте били заинтересовани за билингвално обданиште или школу?
БН: не знам да ли постоји билингвална српско-немачка школа.
ЈВ: каква су очекивања од језичког развоја?
БН: матерњи језик се не може одржати без улоге родитеља, не очекујем да ће неко екстерно моћи да помогне. рад и разговор у породици су пут да се развије језик на што вишем нивоу. верујем да ће немачки доминирати. кад се заигра, прича на немачком.
ЈВ: имате ли приступа едукативним материјалима на српском?
БН: читамо му од малена Змаја и слично. читамо му на оба језика. читала сам му и на немачком због страха да ли ће се снаћи у вртићу.
ЈВ: какав је став васпитачица према његовом билингвизму?
БН: биле су само похвале за то како он користи оба језика. у вртићу увек има људи који говоре српски. већ сада се примећује да му фали нека наша реч, због веће изложености немачком.
БД: да ли одлазите у Србију?
БН: сад је био три недеље у Србији, поправио му се језик јер тамо говори и слуша језик. [иначе иду 2-3 пута годишње у Србију]. планирамо да га шаљемо у Србију на радионице и кампове у будућности.
ЈВ: шта мислите, да ли ће му двојезичност бити предност?
БН: свакако, говорим му да више језика значи и више могућности.
ЈВ: какав је културни садржај у Бечу за децу?
БН: има мало културних садржаја. можда би на радионицама могло нешто такво да се организује. али треба водити рачуна како то уклопити са регуларним школством.
ЈВ: да ли ви имате времена за читање и како набављате књиге?
БН: купујем у Србији углавном. постоји и књижара у Бечу са нашим насловима.
ЈВ: шта је за вас српски језик?
БН: за мене и супруга је матерњи и завичајни. за сина, то ће бити наследни језик. знам многе родитеље који са децом причају на немачком када деца крену у школу. ја то не бих волела. родитељи често користе немачки и због обзира према окружењу. пријатељ [српског порекла] има лоше искуство како су га третирали у школи због лошег немачког.