JV_ChicagoIL_1.9.2023

Послушајте аудио снимак:

Кључне речи:
Чикаго; усвајање језика (енглеског); енглески језик (пасивно знање); енглески језик (као језик посла); породични језик (српски); мешање језика; енглески језик (као језик млађих генерација - генерацијски јаз); недостатак вокабулара; јединственост језика;

Наслов:

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

Испитаник:

НШ

ДШ

Годиште:

1980

1980.

Пол:

мушки

женски

Земља рођења:

Босна и Херцеговина

Место рођења:

Земља боравка:

САД

Место боравка:

Чикаго

Генерација исељеништва:

прва

Етничка припадност:

српска

Верско опредељење:

православно

Образовање:

средње

високо

Професија:

Партнерски статус:

у браку

Језици комуникације:

српски
енглески

Сажетак:

Разговор са брачним паром НШ и ДШ.

НШ је емигрирао са 10 година и живи већ 26 година у САД, а ДШ последњих 8 година. Дошао као дете, није уопште говорио енглески, научио га је у школи. У току прве године школовања био је у посебном разреду за децу која нису знала енглески и тамо је било доста „наших“. ДШ је поседовала више пасивно знање језика када је дошла, временом се побољшало. На послу користе више енглески, док међусобно комуницирају углавном на српском.

Протокол:

интервју реализован током забаве, у башти породичне куће.
припадници су прве генерације са местом боравка у Чикагу. он је емигрирао са 10 година и живи већ 26 година у САД, а она последњих 8 година.
када је НШ дошао као дете, није уопште причао енглески, научио га је у школи. у току прве године школовања био је у посебном разреду за децу која нису знала енглески и тамо је било доста „наших“.
ДШ је поседовала више пасивно знање језика када је дошла, слабо се сналазила у комуникацији, али се временом знање енглеског језика побољшало. на послу користе више енглески, док међусобно комуницирају 90% на српском.
са млађим генерацијама Срба више комуницирају на енглеском јер оне боље говоре енглески. ДШ каже да често меша језике у говору јер користи много нових појмова откако је емигрирала и како каже „за неке речи не можеш ни наћи превод“, док у Србији нема тај проблем.
НШ је најстарије дете. са родитељима комуницира искључиво на српском, док са братом и сестром говори углавном на енглеском. иако добро говори српски сматра да му недостаје вокабулар.
ДШ настоји да јој енглески буде бољи, а сматра да јој је српски и даље скоро савршен.