Наслов:

AJ_LakeForestIL_3.9.2023a

Језик интервјуа:

српски

Држава:

САД

Број саговорника:

3

Испитаник:

ДС

НА

МР

Годиште:

1991

1989.

Пол:

женски

мушки

женски

Земља рођења:

Србија

Србија

Србија

Место рођења:

Лозница

N/A

Земља боравка:

САД

САД

САД

Место боравка:

Генерација исељеништва:

Етничка припадност:

Верско опредељење:

Образовање:

Професија:

Партнерски статус:

у браку

у браку

разведена

Језици комуникације:

српски
енглески

српски
енглески

српски
енглески

Долазак у Америку због супруга, који је имигрирао као студент. Могућност живота у Америци без знања енглеског језика, захваљујући великој српској заједници; али то није довољно за добар живот. Добро знају енглески, ДС је углавном усвајала спонтано. Имају четворо деце и с њима говоре на српском; деца међусобно комуницирају на енглеском, али одбијају да с родитељима користе енглески; мешају кодове. Не исправљају их ако нешто погреше. Деца енглески одлично знају, без нагласка. Немају подршку примарне породице у Америци, сами су. НА је предузетник, много ради. Српска заједница је велика, има више наших продавница, цркава, српска школа, нема простора за носталгију. Најстарија ћерка креће у школу „Св. Сава”. НА сматра да је важно да се очува српски идентитет, написао је књигу о историји српске дијаспоре; јако се интересује за ту тему; Србима је судбина да лутају светом. Верују да је квалитет живота можда и бољи у Србији него у САД. МР је самохрана мајка, са сином највише користи енглески да би га боље припремила за упис у школу. Педијатар јој је саветовао да говори на енглеском да не би збунила дете. ДС је пак добила савет да је добро да деца расту у двојезичном окружењу.

интервју започет са ДС у дворишту цркве св. Василије Острошки, ДС седи са пријатељицом МР, док су им деца на игралишту. МР у први мах није желела да учествује у разговору, али се накнадно спонтано укључила (потом је и потписала информисану сагласност). ДС се након неког времена придружио и супруг НА.
АЈ: зашто сте дошли у Америку?
ДС: због супруга. он је дошао 2011, као студент, рекао је да хоће да остане. упознали су се кад је он имао 18, ДС 16 година. [ћерка пита: „јел можемо да џампамо тамо?“]
[долази супруг, укључује се у интервју]
АЈ: да ли је могуће живети у Америци без знања енглеског језика?
ДС: не. велика је заједница, могуће је снаћи се. али ако желиш нешто више, не.
АЈ: какво је ваше знање енглеског?
ДС: добро. кад је дошла, слабо. кроз живот учи у Америци.
НА: учио је пре доласка, усавршио га у Америци.
АЈ: деца?
ДС: четворо деце. прво има пет година, друго три, треће скоро две, беба пет месеци.
АЈ: како је са њима? на ком језику причате?
ДС: причају на српском.
НА: причају на српском али примећују да они причају на енглеском између себе. с околином деца причају на српском.
ДС: „ми углавном причамо са њима на српском и они се углавном нама обраћају на српском, никада нам се не обраћају на енглеском, никада. бар са мном. и она не жели са мном да прича енглески. ја сам чак једном покушала из шале да причам енглески, али она је ’мама, ти не спикаш инглиш’. с мамом се прича српски.“ креће у школу Св. Сава.
АЈ: да ли су то све наша деца?
ДС: има Руса, Грка… углавном се учи све на енглеском, што је нормално, земља је Америка, али имају српски као језик у школи.
АЈ: да ли их исправљате кад нешто погреше док причају?
НА: мешају језике. користи енглеске изразе и онда их пребаци на српски.
ДС: међу децом је присутно мешање језика и кодова („идем да џампам, да се плејам“) када причају српски, које родитељи не исправљају. ”не исправљамо их. тако прича.”
АЈ: а кад причају на енглеском?
НА: на енглеском они исправљају нас. најстарија прича савршен енглески.
МР: без accent.
НА: причају српски с америчким енглеским акцентом.
АЈ: да ли вам је важно да знају српски?
ДС: мени да. мени је лакше да комуницирам с њима. то ми је први језик. „волим да они знају српски јер је мени лакше”.
НА: „важно је. ми са њима причамо на српском. оне мешају српски и енглески, али знају српски.”
АЈ: да ли шира породица има везе с одржавањем језика?
ДС: они су сви тамо.
НА: „ми смо сами.”
АЈ: па како вам је?
ДС: мени је ок.
НА: занимљиво је. имају свој мир.
АЈ: чиме се бавите?
НА: компанија, предузетник, закупљена зграда…
АЈ: да ли путујете у Србију?
ДС, НА: не, не. НА: 12 година у Америци, не стиже. не иду ни на одмор. једини одмор на Key West-у. две године нису ни били на одмору.
ДС: овде нема носталгије. велика заједница, наше продавнице, толико наших цркава, школа српска. „ја стварно не осећам носталгију“.
АЈ: да ли су вам све потребе задовољене?
НА: „ми мислимо да не треба да се утопимо овде да будемо као сви остали, јер ми смо посебна нација са културом, која је богата и која је обликовала све“. написао књигу „Српски корени Израиљеви“ на српском, биће преведена на енглески. каже и да се Американци одушеве српском културом када је открију и да има и оних који долазе у цркву. интересантни су Срби друге, треће генерације; преци неких су дошли на неколико локација: Питсбург, Минесота, део је отишао у Калифорнију. то је прва емиграција из Далмације и њихови потомци су ту, један од њих је М, ђакон, пета-шеста генерација.
АЈ: да ли се разликују мотиви тадашње и садашње емиграције?
НА: Срби имају судбину, поред још два народа, Јевреја и Јермена, да лутају светом. „ма колико је у Србији добро, нама тамо стварно није било лоше, нешто те вуче“. верују да је квалитет живота можда и бољи у Србији него у САД. у Србији посла има довољно и њихови пријатељи живе лепо. са друге стране, Срби у САД често немају добар живот и мало њих се оствари пословно. „ко је био успешан у Србији, имао неки посао, искуство, долази овде и само наставља да буде успешан. ко тамо није био успешан и ко је отишао, дошао јер му смета политика, власт, њему бива још горе. то је правило“.
АЈ: на коју генерацију мислите?
ДС: „људи који су дошли кад и ми.”
АЈ: након 2000-их?
НА: да, да.
АЈ: којим језиком бисте причали с унуцима?
ДС: „ја себе и даље видим да говорим српски. како ће они, ја стварно не знам. не могу ја пуно да утичем, ја утичем у кући”.
НА: они ће говорити енглески, сигурно.
МР: истиче да деци није тако лако да се пребаце с енглеског на српски у америчкој заједници и да често користи енглески како би остварила већу и бољу комуникацију са сином, као и ради његовог бољег успеха у школи. негује ритуале као што је читање бајки на српском пред спавање. сада је најбитније да син уђе у најбољу америчку школу а за то мора да буде добар у математици и језику. gifted school. they test you for math, reading, it’s for free and it’s public. можда ће се после више фокусирати на српски. „ја бих волела да причам, али ја сам сама.”
ДС: „овде кад сам водила дете педијатру, он је из Француске, он је рекао, мене су родитељи у кући учили француски, мене су родитељи учили француски, она ће свакако научити енглески.”
МР: могући проблем. син ишао на speech therapy зато што је био confused. деца која причају два језика, проговоре касније. овде те некад доктори притискају, кажу изаберите језик на коме желите да се дете развија.
НА: чита доста о српској историји и култури. „наша историја и култура је толико богата да ми не морамо ништа да мењамо. не треба да трагамо за новим идентитетом кад имамо наш српски језик.“ за њих је битна српска школа. сматрају да свака црква треба да оснује своју школу. деца Јевреја не похађају државну школу, већ њихова заједница направи школу за њих и на тај начин их држи на окупу и чува традицију и језик. НА сматра да и српска заједница треба да уради тако нешто, а не да је црква само недељом. таква школа би могла и да се плаћа, донели би школе из Србије. сада у српској школи имају све што и у америчкој, само што још имају и српски језик и српску историју
АЈ: да ли постоји начин да се помогне нешто, књиге…
НА: то мора држава наша и црква, да поклони књиге; можемо ми то и да платимо. свуда где су Срби.
ДС: деца полазе од септембра у српску школу.
НА: кад окупиш двадесет људи скупа, онда се они после друже, можда се неко ожени, бизниси, послови, итд.
ДС би српски назвала први језик. сања на српском, док НА истиче да он и на једном и на другом.